ХДЗ у недовољној предности

Специјално за „Политику”

Загреб – У сенци вербалних сукоба председника Републике Хрватске Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића одвија се још једна предизборна кампања у овој земљи. Милановић, који је одушевио присталице изненадним укључивањем у кампању, чиме је рејтинг СДП-а подигао у висине. Међутим, одушевљење његових присталица мало је спласнуло када је постало јасно да актуелни председник одбија да поднесе оставку и након што је Уставни суд дао препоруку да се његово име не би смело наћи на предизборним плакатима и да се он званично не би смео кандидовати на изборима док обавља функцију председника.

Остаје нејасно зашто се Милановић није понео храбрије. Да ли је то зато што, како тврде људи из његовог окружења, није желео привременом председнику, (њега би на председничкој функцији заменио актуелни председник Сабора, ХДЗ-овац Горан Јандроковић) дозволити именовање новог шефа Сигурносно-обавештајне агенције (СОА) и тако препустити ХДЗ-у последњу полугу власти коју не контролише, а то су овлашћења председника или се можда плаши да неће скупити довољно да постане нови премијер, па себи чува резервни положај с којег се за годину дана поново намерава кандидовати?

Одговор зна само Милановић, али је општи утисак да се недавањем оставке његова позиција морално супериорног критичара власти, који покушава спасити Хрватску свргавањем Пленковићеве корупцијске хоботнице, због које су стотине хиљада младих побегле из Хрватске прилично компромитовала.

Колико је у целој драми важна улога шефа СОА Даниела Маркића, који је на тој дужности одрадио два мандата, и којег је за трећи предложио Пленковић, док га Милановић одбија потврдити, говори чињеница да је због непрецизних протокола СОА у вези са безбедносним проверама уопште и дошло до именовања контроверзног судије Ивана Турудића на место главног државног адвоката Хрватске. Управо је то кап која је прелила чашу Милановићевог тананог стрпљења и мотивисала га да ногом отвори врата предизборне кампање и крене на све или, у његовом случају, готово ништа, јер је извесно да ће ако не успеју саставити владу и ако након тога поново постане председник, бити запамћен као губитник, а то је оно што његов его сигурно не би лако поднео.

Именовање Турудића, које је до краја разбеснило ионако бесног Милановића, догодило се у сенци вести о његовим контактима с бегунцем од хрватског правосуђа Здравком Мамићем, а те белешке нису биле део извештаја СОА који је достављен на руке Пленковићу.

Углавном, док Милановић оптужује Пленковића, који је због корупције у последњих осам година сменио на десетине министара, а Пленковић му одговара да је кукавица која не сме дати оставку и кршитељ Устава на који се заклео на почетку мандата, грађани се спремају на биралишта. Анкете дају предност ХДЗ-у, уз који ће вероватно остати осам заступника националних мањина, али им то, изгледа, неће бити довољно. На крајњој левици и десници тврде да не желе тражити партнере, а нико им се засад претерано ни не нуди. Милановић покушава спојити неспојиво, кокетира с Домовинским покретом, странком којој је антисрпство једна од најважнијих карактеристика и њиховог антипода, странку Можемо, која се позиционирала више на лево и од СДП-а и која влада главним градом, Загребом.

Занимљиво је да се сви удварају пензионерима, док се политике према младима мање спомињу. То је реалност Хрватске. Пензионери су трећина бирачког тела. Велика сеоска подручја у Славонији и Лици, на Кордуну и Банији, након одласка Срба и онемогућавања њиховог повратка и деценија пропадања све се убрзаније празне. Док млади одлазе, Непалци, Филипинци и Индијци и остали куцају на врата. За килограм јагода на загребачким пијацама тражи се осам евра, радник са просечном платом за квадрат у некој новоградњи на престижној загребачкој локацији треба дати бар шест својих плата и никоме ко освоји власт неће бити лако намирити апетите свих скупина којима се ових дана обраћају.

Срби у Хрватској, заборављени од свих, ових дана су поштеђени, нико их и не спомиње. И једна и друга опција покушавају им се додворити. Милановић је обуставио нападе на Милорада Пуповца и СДСС. Јер, три саборска гласа СДСС-а велики су капитал и с тим се нико не жели коцкати. Међутим, ни Србима, ни Хрватима на дан избора, 17. априла, неће бити лако. Морају бирати између ХДЗ-а и непредвидивог Милановића, за којег нико заправо нема појма у којем би правцу повео Хрватску да поново постане премијер.