HDZ u nedovoljnoj prednosti

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – U senci verbalnih sukoba predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića odvija se još jedna predizborna kampanja u ovoj zemlji. Milanović, koji je oduševio pristalice iznenadnim uključivanjem u kampanju, čime je rejting SDP-a podigao u visine. Međutim, oduševljenje njegovih pristalica malo je splasnulo kada je postalo jasno da aktuelni predsednik odbija da podnese ostavku i nakon što je Ustavni sud dao preporuku da se njegovo ime ne bi smelo naći na predizbornim plakatima i da se on zvanično ne bi smeo kandidovati na izborima dok obavlja funkciju predsednika.

Ostaje nejasno zašto se Milanović nije poneo hrabrije. Da li je to zato što, kako tvrde ljudi iz njegovog okruženja, nije želeo privremenom predsedniku, (njega bi na predsedničkoj funkciji zamenio aktuelni predsednik Sabora, HDZ-ovac Goran Jandroković) dozvoliti imenovanje novog šefa Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) i tako prepustiti HDZ-u poslednju polugu vlasti koju ne kontroliše, a to su ovlašćenja predsednika ili se možda plaši da neće skupiti dovoljno da postane novi premijer, pa sebi čuva rezervni položaj s kojeg se za godinu dana ponovo namerava kandidovati?

Odgovor zna samo Milanović, ali je opšti utisak da se nedavanjem ostavke njegova pozicija moralno superiornog kritičara vlasti, koji pokušava spasiti Hrvatsku svrgavanjem Plenkovićeve korupcijske hobotnice, zbog koje su stotine hiljada mladih pobegle iz Hrvatske prilično kompromitovala.

Koliko je u celoj drami važna uloga šefa SOA Daniela Markića, koji je na toj dužnosti odradio dva mandata, i kojeg je za treći predložio Plenković, dok ga Milanović odbija potvrditi, govori činjenica da je zbog nepreciznih protokola SOA u vezi sa bezbednosnim proverama uopšte i došlo do imenovanja kontroverznog sudije Ivana Turudića na mesto glavnog državnog advokata Hrvatske. Upravo je to kap koja je prelila čašu Milanovićevog tananog strpljenja i motivisala ga da nogom otvori vrata predizborne kampanje i krene na sve ili, u njegovom slučaju, gotovo ništa, jer je izvesno da će ako ne uspeju sastaviti vladu i ako nakon toga ponovo postane predsednik, biti zapamćen kao gubitnik, a to je ono što njegov ego sigurno ne bi lako podneo.

Imenovanje Turudića, koje je do kraja razbesnilo ionako besnog Milanovića, dogodilo se u senci vesti o njegovim kontaktima s beguncem od hrvatskog pravosuđa Zdravkom Mamićem, a te beleške nisu bile deo izveštaja SOA koji je dostavljen na ruke Plenkoviću.

Uglavnom, dok Milanović optužuje Plenkovića, koji je zbog korupcije u poslednjih osam godina smenio na desetine ministara, a Plenković mu odgovara da je kukavica koja ne sme dati ostavku i kršitelj Ustava na koji se zakleo na početku mandata, građani se spremaju na birališta. Ankete daju prednost HDZ-u, uz koji će verovatno ostati osam zastupnika nacionalnih manjina, ali im to, izgleda, neće biti dovoljno. Na krajnjoj levici i desnici tvrde da ne žele tražiti partnere, a niko im se zasad preterano ni ne nudi. Milanović pokušava spojiti nespojivo, koketira s Domovinskim pokretom, strankom kojoj je antisrpstvo jedna od najvažnijih karakteristika i njihovog antipoda, stranku Možemo, koja se pozicionirala više na levo i od SDP-a i koja vlada glavnim gradom, Zagrebom.

Zanimljivo je da se svi udvaraju penzionerima, dok se politike prema mladima manje spominju. To je realnost Hrvatske. Penzioneri su trećina biračkog tela. Velika seoska područja u Slavoniji i Lici, na Kordunu i Baniji, nakon odlaska Srba i onemogućavanja njihovog povratka i decenija propadanja sve se ubrzanije prazne. Dok mladi odlaze, Nepalci, Filipinci i Indijci i ostali kucaju na vrata. Za kilogram jagoda na zagrebačkim pijacama traži se osam evra, radnik sa prosečnom platom za kvadrat u nekoj novogradnji na prestižnoj zagrebačkoj lokaciji treba dati bar šest svojih plata i nikome ko osvoji vlast neće biti lako namiriti apetite svih skupina kojima se ovih dana obraćaju.

Srbi u Hrvatskoj, zaboravljeni od svih, ovih dana su pošteđeni, niko ih i ne spominje. I jedna i druga opcija pokušavaju im se dodvoriti. Milanović je obustavio napade na Milorada Pupovca i SDSS. Jer, tri saborska glasa SDSS-a veliki su kapital i s tim se niko ne želi kockati. Međutim, ni Srbima, ni Hrvatima na dan izbora, 17. aprila, neće biti lako. Moraju birati između HDZ-a i nepredvidivog Milanovića, za kojeg niko zapravo nema pojma u kojem bi pravcu poveo Hrvatsku da ponovo postane premijer.