Хрватска, ипак, исукала „сабљу”

Од нашег сталног дописника
Загреб, 28. октобра – Хрватска „мини сабља”, могла би се назвати акција коју полиција спроводи покушавајући да разреши ликвидацију директора „Национала” Иве Пуканића и његовог сарадника Николе Фрањића, али и нешто пре њих ћерке Загорчевог адвоката Иване Ходак. Током јучерашњег дана, када је Пуканић сахрањен у Великој Горици крај Загреба, приведено је тридесетак особа, сви су хрватски држављани, за које је полиција оценила да би могли да дају податке занимљиве за истрагу, међу којима и две које су личиле на објављени фоторобот убице. На граничном прелазу Бајаково ухапшено их је неколико, а у истражном затвору задржано укупно девет.

О детаљима се, наравно, јавно не говори, а извори домаћих медија наводе три главна правца у којима се креће истрага: истражује се околина његове супруге Мирјане Пуканић, затим тзв. дуванска мафија о којој је Пуканићев „Национал” писао у више наврата, као и све што је у вези с притвореним генералом Владимиром Загорцем.

За сваки од та три правца има мотива. Тако, на пример, Пуканић је убијен   дан уочи подизања оптужнице против Загорца, који се терети да је присвојио драго камење чувано у Министарству одбране као гаранција за преузетих пет милиона долара ради набавке оружја за Хрватску војску. На предстојећем суђењу као сведок требало је да се појави и Иво Пуканић, који је својевремено полицији предао пластичне кутијице са сертификатима за драго камење у којима су били наводно драгуљи за које се терети Загорец. Како је тада објаснио, њему је те кутијице дала особа која је била „у силном страху” и објаснила му да је кутијице Загорец предао одређеним особама ради процене и касније продаје. Све то је требало да Пуканић детаљно објасни пред судским већем.

Што се тиче текстова о балканској дуванској мафији, у којима су по писању Пуканића у средишту били Станко Суботић Цане и Мило Ђукановић, овдашњи аналитичари сматрају да је ту најмање потенцијала за тражење евентуалних ликвидатора и наручилаца, јер се та прича одвијала пре неколико година – па сада нема потребе да буде актуелизована када у новије време није потезана на страницама тог недељника.

Сам „Национал” у данашњем броју највише се задржава за подручју око Пуканићеве супруге Мирјане, односно сматра да наручиоце ликвидације Иве треба тражити у наркомиљеу које је наводно Мирјану Пуканић снабдевало дрогом. Наиме, одраније – из времена када је породични распад Пуканићевих добио тежину јавног друштвеног скандала – познато је да су обоје користили кокаин. Када се Мирјана ослободила незаконитог присилног смештаја у психијатријску болницу Врапче (за шта иначе до данас још нико није одговарао, иако су евидентно погажени одређени законски прописи), тужила је свог супруга Иву за малтретирање и између осталог да ју је навео на коришћење дроге, чиме су се потврдиле приче да је постала зависник и да се лечила.

Теза коју даље на основу ових чињеница развија „Национал” – а још раније ју је први лансирао Иво тврдећи да су наводни Мирјанини снабдевачи дрогом од њега тражили велики износ на име почињених дугова за дрогу, што је он одбио – гласи најкраће овако: видевши да не могу да наплате своје потраживање, наркодилери наручују уклањање Иве да би његову имовину наследила супруга Мирјану, коју ће они онда лако да „опељеше”. Ту причу, наравно, добро зна и полиција и свакако ће детаљно испитати и тај могући траг.

Чак је и председник Стјепан Месић на себе навукао љутњу неких новинских коментатора, јер је јавно упућивао полицију да би могла детаљније да испита и истражи Мирјану Пуканић и њену околину, што је у јавности доживљено као беспримерно оптуживање без икаквог доказа или конкретног трага осим „рекла-казала”. Зато је коментатор „Јутарњег листа” Месића критиковао да је „уз неприличан цинизам обележио као сумњивца једну грађанку РХ – практично је инсинуирао да Мирјана Пуканић има информације које би могле расветлити убиство њеног супруга”.

Месића, иначе, бије глас да је био присан пријатељ с Ивом Пуканићем, који је код њега увек имао отворена врата и добијао осетљиве материјале за своје текстове. Председник РХ се данас оградио тврдњом да с Пуканићем „није био кућни пријатељ”, али је јуче пустио сузу на његовој сахрани, што су забележиле камере фоторепортера.

У свему овоме занимљива је и изјава Пуканићевог адвоката Вељка Миљевића, који се добро зна с Ивом и сматра да „убиство нема везе с разводом”. „Према оном што знам, верујем како Иво Пуканић није убијен због овог породичног случаја”, каже он и додаје да је с Ивом детаљније разговарао и уочи оног првог атентата на њега почетком априла: „Пуканић је слутио да га желе ликвидирати. Био је чудно расположен, у неком узбуђеном стању, а на њему се видело да верује да га планирају убити”, каже Миљевић и додаје да му у последње време Иво „о том питању није ништа спомињао”.