Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Позови 090 ради ТВ претплате

Како се „ослободити” претплате Јавног сервиса, када ће бити емитована серија која није била у предвиђеном термину због изненадне туче у скупштини или како да се редакцији понуди занимљива прича, информације су које се могу сазнати путем броја 0901-321-321.

Иако почетне цифре асоцирају на забавне садржаје, иза овог телефонског броја „крије” се Контакт центар Радио-телевизије Србије.

Читаоци који су се јавили нашој редакцији кажу да су били немало изненађени када су овај број телефона добили у Електродистрибуцији Београд коју су позвали са питањима у вези с претплатом, а још више када су сазнали да позивање овог броја није бесплатно.

Наиме, у такозваном јаком саобраћају минут чекања на информацију стаје седам динара и осам пара. Али постоји и јефтинија варијанта, када позив у слабијем саобраћају стаје мање – три динара и 54 паре.

– Контакт центар РТС-а је веза између грађана и телевизије. Наплата ове услуге регулисана је уредбом руководства коју не бих коментарисао. Знам да је од „Телекома Србије” тражено да тарифа буде најјефтинија и да исто кошта оне који живе у Београду и становнике других градова Србије – објаснио је за наш лист Гвозден Јовановић, шеф Контакт центра РТС-а.

У овом центру радним даном од седам до 21, суботом од седам до 14 сати и недељом од седам до 10 часова, на питања грађана одговара укупно 12 оператера. По речима Јовановића, грађани најчешће постављају питања у вези с претплатом, али и како да преузму поклоне које добију учествовањем у програму или како да ступе у контакт са особама којима могу помоћи или које њима могу помоћи.

А кад је о претплати реч, према информацијама које смо добили од Душке Вучинић-Лучић, шефа одсека за пи-ар и прес РТС-а, у Србији између 1.400.000 и 1.500.000 домаћинстава редовно плаћа надокнаду за финансирање јавног сервиса.Најодговорнији у измиривању ове обавезе су становници са територије Београда и Војводине, где је наплативост већа од 70 одсто.Они „неодговорни” ускоро могу очекивати тужбе за неплаћање ТВ претплате, које ће се прослеђивати после обраде података и биће груписане по електродистрибуцијама и регионима, а не по општинама и градовима.

– Најактуелнији пример је пример Лесковца, где је донето 419 пресуда. РТС је, на предлог суда у Лесковцу, одобрио да се одреди рок од 10 дана у току кога би грађанима било омогућено да измире обавезе према РТС-у без плаћања судских трошкова.И даље смо спремни да излазимо у сусрет грађанима кад је у питању продужење рока за уплату, мада ће то превасходно зависити од одлука надлежних судова у локалним заједницама– казала је наша саговорница.

Да подсетимо, Влада Републике Србије донела је 2002. године одлуку да се РТС више неће финансирати из њеног буџета, већ ће почети трансформацију у јавни медијски сервис грађана Србије. Та одлука ступила је на снагу 2005. године, а око 400.000 домаћинстава ослобођено је плаћања надокнаде.

Незадовољни грађани оваквом одлуком и дан-данас постављају питања где одлази новац. Надлежни из РТС-а тврде да прикупљена надокнада за финансирањејавног сервиса омогућава улагање у нови серијски, филмски, играни, спортски програм, обнову студија, порушених емисионих станица, производњу нових емисија ипрограма културе, одржавање оркестара и хорова.

– Прикупљени новац ће омогућити и да до краја деценије стопостотно покријемо територију Србије најбољим сигналом. Рушење предајника, репетитора и емисионе технике у току НАТО бомбардовања 1999. године за последицу има лош сигнал у бројним деловимаСрбије(примера ради, укупна штета коју је Радио-телевизија Србије претрпела од бомбардовања, према проценама, износи око 400 милиона долара). Такође, Јавни медијски сервис је тренутно у процесу дигитализације телевизије. Она ће, између осталог, омогућити и да се број постојећих ТВ програма повећа тридо четири пута, па ће тако Телевизија Београд на почетку следеће деценије имати шест или осам специјализованих програма – објашњава Вучинић-Лучић.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.