Раскош људскости

Панчево –  Схватити карактер, осетити душу човека. Или нова перспектива гледања портрета. Тако критика сажима интимни дневник портретних лица Александре Гедеон, уметнице, која је дипломирала зидно сликарство на Факултету примењених уметности у Београду, са импозантном листом самосталних и групних наступа, учешћа у међународним ликовним колонијама, и са звањем кустоса Галерији савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци.

Поставка „Портрети и њихови људи”, актуелна у Културном центру Панчева до 20. априла, обједињује 80 минијатура у комбинованој техници, насталих у последње три године. Приказано, по оцени новинарке и ликовне критичарке Маје Живковић, показује стваралачку зрелост, посвећеност и стрпљење уметнице, да на мини-формату, експресијом, текстуром и колоритом оствари максимум изражајности. Акценат је на минуциозности, поигравању с линијом и контрастима који осликавају само биће људи, односно транспонована психолошка стања портретисаних. Јер поглед, каже, у својој непосредности, увек носи симболичко значење.

„У Александриним делима говор очију је заправо специфична рефлексија стварности... у којој се огледа туга, неспокојство, меланхолија, али и животна ведрина, радост и самоувереност. Актери су аутентични, зачуђени, насмејани, замишљени – знани и имагинарни, приказани анфас или из профила, а у зависности од њихових карактера мења се начин сликања и колорит који то прати. Кроз ову серију портрета можемо ритмично да посматрамо развијање и преображавање сликарске кроз различите идиоме”, напомиње Живановићева.

Кроз минијатурне прозоре посматрача гледа осамдесет лица насликаних најпрецизнијим четкицама, док наслови омогућавају да се чује ток њихове свести, одабрани исечци унутрашње стварности. Њихове фрустрације и механизми одбране постају поезија чија естетска вредност оправдава свако расположење или стил живота.

 „Већина ових карактерних ликова нема свог човека према коме је насликана. Овде се догађа обрнути процес – измишљени портрет тражи свог модела у коме би се његов идентитет заокружио. Посматрач се осећа прозваним, јер је очигледна свест ликова да су посматрани. Они живо комуницирају већ на први поглед, а након читања наслова отварају нови аспект своје прошлости и личности, покрећући идентификацију. Фрагменти мисли у вези са портретима наглашене психолошке слојевитости, подсећају на статусе и профилне слике на друштвеним мрежама, и то оне који, захваљујући интелигентној духовитости, добијају највише реакција”, оцењује Јасна Опавски, академска сликарка и есејиста и додаје да Александра Гедеон с лакоћом постиже академску истанчаност пропорција, светлости и просторности, а да јој таленат и вештина омогућавају да неспутано зађе у домен значења. Тако концепт серије слика „Портрети и њихови људи” отвара поље рефлексије о разлици између одраза у огледалу и одраза у туђим очима.

„Угао уметничиног гледања је оптимистичан, иако се кроз наслове слути притисак туђих очекивања, Александра Гедеон својим сликарством слави самоприхватање и емпатију. С благонаклоношћу и добрим хумором она приказује топлу раскош обичне људскости”, закључује Јасна Опавски.