Теразије, осврт и сећања – београдско наслеђе

Теразије су место где се преплићу историја и традиција, простор који се везује за владарске династије, значајне појединце, историјске догађаје и ризница је архитектонске баштине престонице. Управо због тога на овом месту јуче је у склопу „Дана Београда” отворена изложба Завода за заштиту споменика културе града „Теразије, осврт и сећања – београдско наслеђе”.

Изложба је резултат рада ауторског тима који чине Оливера Вучковић, др Марина Павловић и Љубица Радовановић.

– Завод за заштиту споменика већ традиционално сваке године у оквиру манифестације „Дани Београда” организује изложбе о културном наслеђу престонице. Овај пут одабрали смо да нам тема буде управо овај теразијски трг. Ово је урбани простор који почиње да се развија од 19. века и представља окосницу развоја града. Он је место окупљања, место сећања, али и место изградње града. Покушали смо да кроз изложбене постаменте покажемо како су Теразије некада изгледале и како изгледају данас. Неке зграде које су изграђене крајем 19. века постоје и сада. Због неспорних архитектонских, културних, историјских и друштвених вредности, Завод је 2021. године израдио предлог за утврђивање просторне културно-историјске целине Теразије, која је исте године и утврђена одлуком Владе Републике Србије – рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града, и нагласила да се на изложби може видети и једна од најстаријих фотографија овог простора настала крајем 19. века.

(Фото:графије представљене на поставци део су збирке Милоша Јуришића, једног од највећих колекционара фотографија старог Београда.

Са аспекта заштите културног наслеђа Београда, ова просторна културно-историјска целина представља збирку архитектонских достигнућа и дела најистакнутијих српских и југословенских архитеката, а неки од најпрепознатљивијих симбола града и најзначајнији градитељски репери Теразија су зграда Старог двора и зграда Новог двора, хотел „Москва”, Палата „Анкер”, Палата „Атина”, Игумановљева палата, Палата „Албанија”… Свака од ових грађевина антологијски је пример српске архитектуре, због чега имају статус културног добра.

Изложба ће трајати док трају „Дани Београда”.

Резервоар из доба отоманске владавине

Теразије своје име дугује периоду отоманске владавине, када је, у 17. веку, на месту данашњег хотела „Москва” стајао највећи резервоар за воду с кулом. Такви резервоари називани су теразијама. Почетком 19. века Теразије постају стециште друштвеног живота, као главна колска станица на улазу у град, на месту сустицања два најважнија друма – Крагујевачког и Смедеревског.