Паукова мрежа око Израела

Мит о непобедивости изрелског режима је разбијен, а наш напад доказује да је њихова моћ попут паукове мреже. Овим речима је председник Ирана Ебрахим Реиси прокоментарисао акцију „Искрено обећање“ у којој Иран лансирао више од 300 дронова и пројектила на Израел.

Напад Ирана на Израел био је одговор на ракетирање иранске амбасаде у Дамаску у којој је убијено неколико официра Револуционарне гарде. Израелци су навели да се из амбасаде у Дамаску руководило бројним војним акцијама у региону које изводе милиције под незваничном контролом Техерана. Иран је убрзо најавио одмазду, а за разлику од неколико претходних пута, овај пут су заиста и деловали.

Према тврдњама Израела ПВО систем те земље који важи за најнапреднији на свету засутавио је летелице и пројектиле из Ирана, а значајну помоћ пружиле су америчка и британска морнарица.

Техеран на другој страни тврди да је напад био успешан, а термин који ирански званичници све више користе како би описали резултате свог напада је паукова мрежа.

Поред Реисија, одбрану Израела са пауковом мрежом упоредио је и командант копнених снага Иранске армије Кумарс Хејдари наводећи да је одмазда показала да је израелска одбрана слабија од паучине.

Да ли као утеху или зарад сопственог становништа, пред којим као регионална сила морају да бране част нарушену прецизним ударом Израела на амабасаду у Дамаску, Иран и њихови савезници користили су термин паукова мрежа у неколико наврата током протеклих година описујући рањивост израелске одбране.

Рат у Либану

Паукову мрежу као синоним за одбрану Израела први је употребио генерални секретар Хезболаха Сајед Хасан Насралах након повлачења израелске војске из Либана 2000. године.

У заносном говору који је са усхићењем слушало преко 100.000 људи окупљених на улицама Бинт Џбеила, Насралах је са ниподаштавањем говорио о израелској војсци.

- Израел који поседује нуклеарно оружје и има најјаче ваздушне снаге у региону је слабији од паукове мреже - рекао је Насралах и изазвао одушевљење становништва у граду који је било бастион либанског отпора током осамнаест година дуге окупације.

Израелску новинар Амир Рапапорт својевремено је тврдио да је Насралахов говор разбеснео команду израелске војске која је након пораза у Либану заиста развила "комплекс паукове мреже", односно постала несигурна у своју снагу иако опремљена најсавременијим оружјем и технологијом, уз ништа мање поуздан састав јединица.

Инвазијом на Либан 2006. године уместо реванша, Израелци су доживели још један тежак пораз.

Високи официри израелске војске, тадашњи начелник штаба Дан Халуц и шеф воних акција Гади Ајзенкот, тврдили су да је Бинт Џбеил важан "симбол" и изразили наду да ће заузети град и довести израелске вође да одрже победнички говор на истом месту где је Насралах говорио о "пауковој мрежи". Уместо тога, како наводи Рапапорт, Бинт Џбеил ће постати симбол неуспеха.

У прилог томе да је Израелце заиста погодило поређење са крхком паучином говори и чињеница да су акцију заузимања Бинт Џбеила назвали "Челична мрежа", а потом јој у наредним фазама променили име у "Промена правца".

Према проценама израелске војске, Бинт Џбеил и оближњи град Ајната бранило је 100-140 бораца, од којих је око 60 припадало локалном гарнизону, а око 40 су били специјалци Хезболаха. Циљ либанских бораца није био да држе територију, већ да "искрваре" Израелце и успоре њихово напредовање, што су у потпуности остварили.

Израелска војска је опколила град са 5.000 војника, имали су предност у ватреној моћи на земљи, али и у ваздуху. Међутим, самоуверени Израелци суочавају се тада са жилавим отпором Хезболаха и локалних либанских бораца.

Израелска војска није успела да освоји град нити да оствари било које друге опипљиве резултате. Према професору Авију Коберу Хезболах је повлачење Израела сасвим оправдано протумачио као велику победу.

Неуспехом војске били су разочарани и израелски званичници, попут премијера Ехуда Олмерта који је то јавно и рекао ипак не доводећи у питање храброст израелских војника. Вероватно није ни смео тако нешто да изговори.

Превише тога у игри

У културама Блиског истока где понајмање недостаје епитета свакако је да су речи јефтине, олако изречене и запаљиве, али нема сумње да ће деловање остати у границама догађаја које ће свако моћи да прогласи за сопствену победу.

Превише тога је у игри да би богата елита на свим странама ризиковала сопствени положај. Простом пуку биће довољна представа, ватромет на небу праћен још ватренијим говорима и паукова мрежа.