Веће интересовање улагача за динарски дуг

На тржишту српског дуга у последњих месец дана забележена је једна, условно речено, чудна појава. Хартије од вредности исказане у динарима све су продате, док је успешност продаје оних у еврима била мања од половине. Држава је првих дана марта поново отворила емисују обвезница из октобра прошле године чија је вредност 150 милијарди динара. Ради се о „папирима” који доспевају за осам година. Камата је била шест одсто годишње, а успешност продаје сто одсто. Из ове емисије остало је да се прода тек нешто више од 2,8 милијарди динара.

С друге стране, почетком априла држава је такође реотворила емисију хартија од вредности исказаних у еврима из јануара ове године иницијалне вредности 250 милиона евра. Камата је била четири одсто годишње, а с обзиром на то да је обвезница продато у вредности 67 милиона евра проценат успешности је био 44 одсто. Држави остаје да, зависно од интересовања инвеститора, понови једном или више пута продају ових дужничких папира, јер јој је планом предвиђено да на овај начин прикупи још 150 милиона евра.

Откуд ова разлика у интересовању инвеститора?

„Улагачи знају да је динар стабилан и да се његова вредност неће битније мењати у наредном периоду па зашто би у нешто инвестирали по нижој камати кад могу исто то да купе по вишој и подразумева се више зараде”, објашњава ову појаву за наш лист економиста Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

Из угла инвеститора ово је „врх” цене наших обвезница, каже он, односно последњи тренутак да постигну тако нешто, јер следује постепено смањивање референтних каматних стопа свуда у свету. Самим тим и приноса на дужничке папире, јер ће се то директно одразити на цену. Централне банке највећих светских економија су најавиле да ће од средине године да почну са монетарним попуштањем.

Почетком априла Народна банка Србије је саопштила да смо само на пола корака до историјског циља добијања рејтинга инвестиционог ранга. Наиме, агенција Стандард и Пурс повећала је изгледе за то.

Кредитни рејтинг Србије задржан је на нивоу ББ плус, само један ниво од инвестиционог (од БББ минус навише), при чему повећање изгледа на позитивне указује на то да би ова агенција могла Србији да додели инвестициони ранг у наредних 12 месеци.

По Николићевом мишљењу, кориговање рејтинга на више би могло да уследи тек крајем године. То значи да би задуживање за нас било повољније, тј. јефтиније.

„Ни тај инвестициони рејтинг није сам по себи гаранција повољнијег  задуживања. По мени, ми смо инвестициони рејтинг заслужили давно, али вероватно пресуђују и неки други разлози. Већ сада у Европској унији постоје земље које се неповољније задужују од нас. У случају Мађарске принос на десетогодишње обвезнице је седам одсто, а  Румуније 6,8 одсто. Прва има проблеме политичке природе неслагања са ЕУ, а друга највећу инфлацију у Европи. С друге стране, Хрватска, која је увела евро, већ се много повољније задужује, и то за 1,5 одсто мање само зато што је у еврозони и што је Европска централна банка гарант њиховој земљи. Земље које су чланице ЕУ, а имају своје валуте су по цени задуживања близу нас”, каже Николић.