Ликовно сећање на Миму Орловић

„Мима Орловић (1965–2020) – ретроспектива” – назив је поставке представљене у Галерији Куће легата, као омаж београдској уметници која је живела и стварала на релацији Београд – Сиднеј. Изложбу су отвориле Мимине другарице – визуелне уметнице Ивана Смиљанић и Драгана Марковић и сликарка Весна Весић, које су прикупиле и селектовале радове и потписују продукцију и координацију пројекта. Бројне посетиоце у име домаћина поздравила је историчарка уметности Маја Живановић.

Поставка обухвата фотографије, видео-радове, слике, цртеже, скулптуре, асамблаже и избор из документарне грађе – сведочанство о стваралаштву Миме Орловић која је основне и магистарске студије завршила на Факултету ликовних уметности у Београду, на Вајарском одсеку.

Отварајући изложбу, три уметнице осврнуле су се на уметнички опус Орловићеве, евоцирале успомене на дружење и рад са њом деведесетих година прошлог века и касније, из њеног сиднејског периода. Организовање овог уметничког догађаја, могло се чути, представља њихов заједнички подухват, подржан радом још тридесетак људи. Сви они помогли су да се поставка оствари и да се Мимина уметност и стваралачка мисао отргну од заборава. Орловићева је, истакнуто је, дала значајан допринос и у класичним медијима (цртеж, колаж, асамблаж, скулптура), и у перформансу, инсталацији, видеу, фотографији и дигиталној графици.

Ретроспективом су обухваћени њени радови реализовани у свим медијима и у широком временском оквиру, од првих самосталних наступа у Галерији Студентског културног центра у Београду, средином деведесетих, до последњег, недовршеног дела „Моје речи”, из 2020. године, које су претходних месеци довршиле Мимине другарице уметнице. Овај рад, вез на старим, породичним марамицама – који је привукао пажњу посетилаца и гостију – остао је недовршен и оне су, током припреме изложбе, извезле речи као што су pain, sadness, scream, betty, sexual, desire… исписане Мимином руком.

– Оно што је упечатљиво за рад Миме Орловић јесте игра са несликарским материјалима као што су земља, песак, коса, брашно … што говори о њеној вези са земљом и наслеђеним, архетипским. Она у своје цртеже и слике имплементира те органске детаље – рекла је за наш лист ликовна критичарка Маја Живановић.

Теме ове уметнице су, наглашено је, суштинске и безвремене, тичу се природе, тела, пролазности, ритуала, изворишта и одредишта. У Мимином стваралаштву лично и проживљено се снажно осећају и то је, како је објашњено у најави изложбе, посебно обележило последњих неколико година њеног рада, откако је оболела од рака. Велики број радова на папиру и слика малог формата истиче тему „портала” у први план: суочавање са близином смрти, постхумно – онострано, вредност и смисао живота и борба за живот, а у дигиталном формату доминантан је однос према телу, његовим ограничењима, променама, лепоти и прихватању себе.

Први пут се пред очима јавности нашао избор фото-манипулација – дигиталне графике из последњих година њене продукције. Како је наглашено, користила је друштвене мреже као уметнички медијум и тиме освојила друштвену и медијску пажњу.

Тако је испод фотографија названих „Срце камена” забележен Мимин „фејсбук” пост од 30. априла 2020. године, неколико дана пред смрт: „Сваки камен има срце и камен се сломи, али шта буде са срцем?”

Да је Мима Орловић оставила неизбрисив траг на београдској уметничкој сцени деведесетих и двехиљадитих година сведочи ова поставка која се у Галерији Куће легата у Кнез Михаиловој улици може погледати до 9. маја.