Између месечних прихода и издатака разлика је 271 динар

Разлика између просечних месечних прихода домаћинстава и издатака за личну потрошњу у Србији је у прошлој години била 271 динар. Приходи су износили 87.973 динара, а издаци 88.244 динара, објавио је Републички завод за статистику. Највећи удео у приходима у новцу и у натури имају приходи из редовног радног односа (52,5 одсто) и пензије (30,9 одсто), а у личној потрошњи највећи део чине издаци за храну и безалкохолна пића (36,8 одсто), док најмањи удео припада здрављу (4,2 одсто).

Иако је Народна банка Србије (НБС) недавно обзнанила податак да инфлација сада износи пет одсто, што јесте добра вест, Данило Шуковић, економиста, подсећа да инфлација и даље узима данак, јер је и даље на снази пад стандарда.

– То се види кроз статистичке податке, да инфлација брже расте него што расту примања. Издаци за храну остају највећи, али то је нормално само за сиромашне земље. Структура потрошње зависи од висине укупних прихода. Ако имате веће приходе, више ћете трошити на путовања, на пример, или на забаву, становање, а ако имате ниже, онда најпре намирујте потребе за храном – истиче Шуковић.

Што се тиче податка РЗС-а да највећи део месечних прихода долази из радних односа, а потом и од пензионера, код те категорије становништва проблем је ипак далеко већи, сматра он.

– Однос просечне пензије и просечне зараде био је до пре неког времена око 60 одсто, а сада просечна пензија износи 42 одсто од просечне зараде, што је доказ да пензије и даље драстично заостају за зарадама, и поред свих хвалоспева о њиховом повећању. То је уједно и доказ да је старије становништво у тешкој позицији – наводи Шуковић, и подсећа да у личној потрошњи најмањи удео чине издаци за здравље, што показује да домаћинства немају довољно пара да се лече, посебно не у приватном сектору.

И у Савезу и самосталних синдиката Србије оцењују да је на снази и даље пад стандарда. Зоран Михајловић, председник већа савеза, подсећа да је куповна моћ ниска, па даље губе трку у односу на цене са актуелним приходима.

– Јесте мала разлика између просечних месечних прихода домаћинстава и издатака за личну потрошњу, али је ипак ту. Нама је циљ да приходи буду већи од расхода. Издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су лане 88.244 динара, а минималац је мало виши од половине тог износа. Тако да онај ко прима минималну зараду и рецимо сам издржава трочлану породицу, тај је већ у великом проблему. То ће нам бити један од аргумената када крајем маја потенцијално почну преговори око минималне зараде за наредну годину – најавио је Михајловић.