„Тиктоку” одзвонило у Америци

Специјално за „Политику”
Торонто – Сједињене Државе су, после гласања у Конгресу којим је подржан предлог закона да се кинески „Тикток” забрани у САД уколико не буде продат некоме у Америци, на корак до протеривања ове апликације из америчког света друштвених мрежа. Чак 360 конгресмена је подржало забрану „Тиктока”, док је њих 58 било против. О закону данас расправља и гласа Сенат, а уколико буде усвојен иде на ратификацију у Белу кућу.

Предлог, који је био укључен у пакет од четири „војна” закона о којима се гласало током викенда, предвиђа забрану популарне апликације за кратке видео-снимке ако њен власник, компанија „Бајтденс” из Пекинга, не нађе новог власника у року од годину дана. Конгрес је предлог закона о „Тиктоку” објединио у пакет с финансијском помоћи Украјини и Израелу, да би се извршио притисак на Сенат да разматра о цео пакет одједном и гласа о њему, пише Си-Ен-Ен.

Кинеска влада није до сада реаговала, али су се кинески државни медији обрушили на САД због „Тикток закона” док кинески власник „Бајтденс” ћути. ЦГТН, канал кинеске државне телевизије на енглеском језику, рекао је да је закон о одстрањивању „Тиктока” због безбедносних разлога знак пада САД у „синофобију”.

„Чајна дејли” наводи да ће нацрт закона задати тежак ударац кинеско-америчким односима, подржавши коментар извршног директора „Тесле” Илона Маска, који каже да је „супротан слободи говора”.

Бајден је и раније рекао да је спреман да потпише забрану „Тиктока” ако дође на његов сто. Верзија одобреног закона, уколико прође целу процедуру, дала би „Тиктоку” 270 дана да пронађе новог власника. Амерички председник могао би да продужи рок за 90 дана уколико процени да постоји напредак и да је потребно додатно време за продају.

Нису, међутим, сви западни политичари толики противници „Тиктока”. Немачки канцелар Олаф Шолц је на свој новоотворени налог на овој друштвеној мрежи поставио више видео-снимака с недавног путовања у Кину.

Закон о забрани популарне платформе има унутрашњополитичку димензију уочи америчких избора. Бивши председник Доналд Трамп недавно је критиковао овај предлог закона. Међутим, као председник, Трамп је 2020. потписао извршну наредбу о забрани „Тиктока” осим ако га не купи нека америчка компанија, наводећи да кинеска влада користи услугу за дељење видеа како би надгледала милионе Американаца. Оспорена на савезном суду, наредба никад није ступила на снагу.

Али Трамп сада види неку корист у помагању да се задржи „Тикток”, посебно након што је Џозеф Бајден рекао да ће потписати нови закон.

„На ’Тиктоку’ има много деце која ће полудети без њега”, рекао је Трамп.

Његова реакција је изазвала оптужбе да ради за интересе моћног донатора с уделом у „Бајтденсу”. Али део његове рачунице, кажу за „Тајм” извори упознати с Трамповим размишљањем, јесте прилика да оствари утицај код млађих гласача штитећи платформу коју воле.

„Он схвата да би многи људи били узнемирени ако би то било забрањено”, каже Трампов оперативац који ради у његовом тиму.

Сада су Трамп и Бајден на супротним странама кад је реч о питању где су млађи бирачи очигледно за то да се „Тикток” не забрани.

Трамп има и друге разлоге за преокрет. Недавно се зближио с антипореском групом „Клуб за раст”.

„Поново смо се заљубили”, рекао је Трамп окупљеним донаторима, наводи „Политико”. Ова изјава долази убрзо након састанка с једним од њених добротвора, милијардером Џефом Јасом. Група се противи закону о „Тиктоку” јер Јасова инвестициона компанија поседује 15 одсто „Бајтденса”.

Трамп се такође плаши да би закон ојачао једног од његових непријатеља: компанију „Мета”, која је власник „Фејсбука” и „Инстаграма”. Трамп замера оснивачу компаније Марку Закербергу што је 2020. донирао 400 милиона долара како би помогао владама да олакшају гласање путем поште – систем који Трамп назива преваром. Трамп и његови савезници оптужују ову компанију и за сузбијање конзервативног садржаја и вести које су штетне за демократе.

„Закербергова цензура приче о лаптопу Хантера Бајдена драматично је помогла демократама у 2020”, каже Алекс Брузевиц, Трампов савезник и консултант.

Према једном истраживању, трећина одраслих Американаца млађих од 30 година редовно претражује „Тикток” у потрази за вестима. Неколико анкета показује да је апликација главни извор вести и информација генерације зед.

Док је био председник, Трамп је хтео да се „Тикток” забрани из безбедносних разлога. Али платформа ја постала популарна међу његовим присталицама. „Тајм” наводи да Нелк Бојс, на чијем се подкасту Трамп појавио два пута, има 4,6 милиона пратилаца у апликацији, док Такер Карлсон има 1,3 милиона пратилаца. Десничарски налог „Американ вајер њуз” прикупио је више од 6,5 милиона прегледа за недавни снимак Трампа на једном од његових митинга.

Аналитичари сматрају да би „Тикток” могао да буде кључан за допирање до младих гласача. „’Тикток’ је сада релевантнији него кад је та извршна наредба против ’Тиктока’ написана”, каже један Трампов оперативац, а преноси „Тајм”.

Заговорници закона тврде да кинеска влада користи „Тикток” као пропагандно средство и да би могла да захтева да пекиншки „Бајтденс” подели податке о америчким корисницима. Ове наводе је компанија раније демантовала.