Дечја права штите и храбре најмлађе

Суботица – Млади чланови Дечјег савета присуствовали су тродневном семинару на Палићу који је организовала Канцеларија покрајинског заштитника грађана, а који је био посвећен вршњачкој едукацији о правима детета.

Дечји савет је као своје стално радно тело пре две године основао покрајински заштитник грађана – омбудсман како би се остварило активније, директније и смисленије укључивање деце у остваривању њихових права.

„Хтели смо да дамо на значају једном од четири стубова дечјих права, тј. праву на партиципацију. Деца имају право да буду питана и да учествују у доношењу свих оних одлука које се њих директно тичу”, каже доцент др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсман.

Дечји савет има 15 чланова и чланица из свих крајева Војводине, а семинару у Суботици присуствовало је тринаесторо младих. Чланови Дечјег савета могу да информишу и обавештавају институцију омбудсмана о кршењу права детета, дају мишљење, савете и предлоге ради унапређења права детета, учествују у организовању едукативних активности о правима детета и учествују у реализацији истраживања о стању права детета. У савету су млади узраста од седмог разреда основне школе до трећег разреда средње школе, тј. узраста који обухвата и ученички парламент, а изабрани су на јавном конкурсу.

„Чланице и чланови Дечјег савета су наши саветници и саветнице и наши најбољи савезници у борби за дечја права. Циљ овог семинара је да их научимо како да самостално одржавају радионице у својим школама, са вршњацима, наставницима или родитељима. Сами учесници су као један од проблема са којим се суочавају управо изабрали вршњачко насиље, као и одржавање и очување менталног здравља и уопште здравља и деце и осталих. Они су прва линија одбране вршњака, ми старији смо превазиђена одбрана деце јер често бркамо дечја права и дечје обавезе. Неретко се од старијих чује да деца имају само права, али не и обавезе. То није тачно, концепт дечјих права треба њих да штити а истовремено и да их храбри да буду што бољи и што кориснији чланови друштва”, наставља др Ћорић.

Једна од чланица Дечјег савета је и Ива Томић, Суботичанка и ученица Гимназије „Светозар Марковић”, која каже да лично није доживела угрожавање својих права али да су јој познате ситуације из њеног окружења у којима је дошло до туча а да актери нису на одговарајући начин упозорени.

„Ученици који су имали више повластица као добри ђаци, чак и ако су били иницијатори туче, није им стављено на знање какав су преступ начинили. Сматрам да је сазнавање онога шта смемо а шта не смемо део процеса сазревања. Важно је знати и своја и туђа права, а мислим да је право на образовање, и то долично образовање, једно од важних дечјих права”, каже Ива.

За Ксенију Бушковић, осмака из Новог Сада, право детета огледа се и у томе да свако неспутано изрази своју личност.

Огњен Новичић из панчевачке средње медицинске школе упознат је и са проблемом дигиталног насиља. „Оно је сада чешће од физичког насиља. Ту се путем различитих профила и сајтова, за које се не зна ко стоји иза њих, крше права других. Због тога је потребна едукација да би се то препознало и реаговало”, каже.

Његов вршњак Андреј Билић из Вршца, такође и волонтер Црвеног крста, објашњава: „Од другара сам чуо за интернет насиље, где осим разних превара постоје странице за исмевање неке особе. То је веома опасно насиље, анонимно је јер не знамо ко нас напада и чини да се особа осећа веома лоше.”

Максим Катона је ученик осмог разреда основне школе у Руском Крстуру. Према његовим речима, посебно је угрожена партиципација деце у доношењу одлука које се односе на њих. „Ми смо традиционалистички оријентисано друштво, држимо се старих принципа по којима функционишемо. На пример, у школу су дошли да нас сниме за неку промоцију, и то је договорено са родитељима, али нас нико ништа није питао и било нам је непријатно. Могућност да говоримо о дечјим правима даје нам шансу да оно не буде изражено колико би било без тога”, каже Максим Катона.