И после Тита – ДНК

Подом серијала текстова о пореклу Јосипа Броза, започетих на основу анализа његовог говора/изговора и нагласка, пишем вам као човек који је био део његовог протокола у трајању од 23 године.

Све те спекулације и процене о пореклу можемо гледати с више аспеката, а пре свега треба почети од чињеница ко је дао такву процену, тј. која служба, с којим циљем и у којем се (политичком) тренутку објављује „извештај”.

Све дилеме о Титовом пореклу може непогрешиво да реши ДНК анализа. С обзиром на да има директних и побочних потомака, као и доста медицинске документацији о Титу, испитивањем ДНК може се утврдити да ли је Тито – Тито и то почев од 1920. године, када му је рођен син Жарко, тј. од 1917. године, када се венчао са Пелагијом. Пре тога није било ни разлога да се мења идентитет Јосипу Брозу, јер није био „перспективан кадар” нити се могао предвидети његов успон у Комунистичкој партији, јер је активно почео да се бави политиком од 1927. године.

Као кувар дипломата дошао сам до непосредних сазнања да у граду Роверету, који се налази у северној Италија, живи десетак породица Броз. Они тврде да је Тито њихов близак рођак, да се његов отац родио у Роверету и да су се Јожин отац и деда преселили у Загорје, које је, као и Роверето, припадало Аустроугарском царству. Чак су дали и објашњење о пореклу презимена Броз, које се на италијанском изговара Броц. Броз или Броц значи сноп сувог грања, које се скупља по планинским врховима ради огрева, завеже се и спушта канапом низ литице.

Милован Ђилас, дугогодишњи Титов сарадник и саборац, написао је и објавио да му је једном приликом Јожа рекао да су Брозови пореклом Црногорци из племена Куча?! О сеоби Срба у Загорје у 16. веку писао је и Јован Цвијић.

И сам сам у Кумровцу приликом посете Никсона упознао неколико Титових школских другара.

Такође, Тито ми је рекао да спремим два пакета хране и посластице за његове „две сестричине пок. тете Ане Колар”, које су живеле с оне стране Сутле.

Напомињем да су у Титовом обезбеђењу радила и два његова синовца.

Приликом званичне посете Западној Немачкој 1974. године Тито се срео с једним немачким режисером с којим је пре Првог светског рата радио у фабрици аутомобила и тада су се срдачно испричали на немачком језику.

Све те тврдње или недоумице лако је проверити и чак утврдити и даље порекло. Уради се ДНК анализа побочних рођака (преко потомака два Титова синовца која су радила у његовом обезбеђењу или потомака тетке Ане Колар) и за неколико сати се може сазнати да ли је Броз пореклом Загорац или није.

Што се тиче његовог изговора, језика и нагласка, није ни чудо што је тако причао, ако знамо да људи са рубних подручја неке државе искривљено говоре. Требало би имати у виду да је често као мали боравио у Словенији код деде и да је врло млад (12 година) отишао од куће и шегртовао у Сиску, где се прича „крајишким” дијалектом. Такође, Тито је био гастарбајтер у Аустрији, Немачкој, Чешкој, Русији, Турској и Шпанији. На начин његовог говора утицале су можда и његове супруге и другарице, које су биле са различитих говорних подручја: руског, словеначког, српског, немачког, влашког... Броз је одлично говорио руски и немачки, а енглески је научио у 58. години за четири месеца интензивног рада.

Иначе и друге историјске личности прати „вео тајне” кад је реч о томе одакле су. Тако кола прича да је Хитлер био ванбрачни син једног од Ротшилда и његове кућне помоћнице?! Али то никада није доказано, посебно имајући у виду да је један од Ротшилда страдао у концентрационом логору.

Теорија светске завере и „мистичне приче” делимично су лансиране и од самих актера или њихових пропагандних машина, како би дали на важности тим личностима, а народу занимацију.

Према мојим сазнањима, једине две нерешене мистерије, кад је реч о пореклу, јесу порекло лажног цара Шћепана Малог, који је седам година владао Црном Гором, и Пол Пота, који је био доживотни вођа Црвених Кмера и председник Камбоџе. Иако постоје и супротне тврдње – да им се знају и тачно порекло и породице.

Што се тиче измештања Куће цвећа и Музеја Југославије, сматрам да треба консултовати струку, историчаре и туризмологе, а пре свега Министарство финансија, и утврдити колику корист имамо од посета, продаје сувенира и осталих прихода. У последњих 15 година Музеј Југославије је најпосећенији београдски музеј. Иако бројчано мали колектив, увек има одличне поставке и приходује као сви музеји заједно.

Мића Стојановић,
кувар из Београда