Индонежани кажњавају смрћу

Власти Индонезије званично су саопштиле да ће почетком следећег месеца погубити три члана муслиманске милитантне организације „Џема исламија”, преносе стране агенције. Њих тројица – Имам Самудра, Амрози и Али Гуфрон – осуђени су на смрт због учествовања у организовању бомбашких напада на Балију пре пет година. Тада су експлодирале бомбе у два ноћна клуба на овом острву, популарном међу туристима, односећи 202 живота. Од тога су 88 били аустралијски туристи, а 38 држављани Индонезије.

Екстремисти су за агенцију „Ројтерс” прошле године изјавили да им је жао једино муслимана који су погинули у бомбашким нападима. Циљ експлозија је, по њиховим речима, био да се уплаше и отерају странци, којих је било све више на плажама и у ноћним клубовима Балија, како би Индонезија постала земља са највећом муслиманском популацијом и центар широког Исламског калифата. Осуђени су одбили да траже помиловање од председника Индонезије, говорећи да желе да умру као мученици ислама, јер ће њихова крв „бити светлост за одане вернике, а паклена ватра за невернике и хипокрите”, како кажу у писменим изјавама својих адвоката. Тражили су и да буду погубљени пре рамазана, али им молба није услишена. Тамошње телевизијске станице ових дана преносе изјаву брата једног од осуђених који каже да му је сада жао што је процес егзекуције убрзан.Адвокати исламских екстремиста најављују да ће у име њихових породица поново уложити жалбу на пресуду, иако власти тврде да су сви правни механизми исцрпљени.

Поред очекивања да ће овакви догађаји изместити Индонезију из дипломатских токова, чини се да се дешава управо супротно. Везе између Џакарте и Вашингтона сада су ојачане, јер су индонежански званичници затражили помоћ у борби против исламског екстремизма.

По индонежанском закону из 1964. смртна казна подразумева стрељање. Увек се обавља далеко од јавности, најчешће у затвору где је осуђени заточен, али понекад и у шумама или на голф теренима. У овом случају, због тежине злочина, тужиоци су тражили да припадници организације „Џема исламија” буду обезглављени, али њихов захтев је одбијен као нехуман. На другој страни, адвокати екстремиста су се жалили да је и убиство ватреним оружјем окрутно, али њихова жалба је одбијена. Осуђени бира да ли жели да носи повез преко очију. Стрељачки вод се састоји од дванаест војника, од којих само шесторица имају пушке напуњене правим мецима, како не би знали чије је оружје смртоносно.

Влада Индонезије држи у тајности статистике о броју погубљених. Ипак, познато је да је ове године бар седморо стрељано, а Амнести интернешенел, међународна невладина организација која оцењује степен поштовања људских права широм света и која се оштро противи постојању смртне казне, процењује да бар 115 људи у Индонезији чека своје погубљење.

Уставни суд је задужен за тумачење устава, па у оквиру тога и утврђивање која криминална дела заслужују најтежу казну. Та листа је подугачка. Осим убиства са предумишљајем, масовног насиља, издаје и сличних недела усмерених против државе, наводе се нелегално поседовање оружја и кријумчарење дроге. Последња два су посебно контроверзна, јер су укључена у закон не тако давно, пре једанаест година, и њихова погубљења звуче као престрога казна. Међународне организације постављају питање како уопште може бити оправдано постојање тако јаких ауторитета са дискреционим правом да убију, да негирају једно од највећих и најтемељнијих цивилизацијских тековина – право на живот. Постоји ли граница када је оправдано погубити, чак и тешког криминалца, а када није? Већина погубљених у Индонезији управо су били кријумчари дроге.

Занимљиво је да су међу дилерима наркотика који у Индонезији чекају своју егзекуцију и три Аустралијанца. Још је занимљивија реакција Кевина Рада, премијера Аустралије, на стање у Индонезији. Његова влада се оштро противи постојању смртне казне било где у свету и заговара њено укидање. Сходно томе, премијер је у августу ове године најавио да ће тражити помиловање својих грађана у Индонезији ако правни механизми буду неуспешни. Међутим, када је почетком октобра упитан шта мисли о бомбашима на Балију, Кевин Рад је за аустралијски радио „Ферфекс” изјавио да су „масовне убице и кукавице” и да „заслужују праведну казну која има следи”. Чини се да аустралијски премијер примењује двоструке аршине.

Смртна казна је у већини држава укинута као нехумана. Она ипак опстаје у појединим многољудним земљама, и Запад то тумачи као знак ниског степена цивилизованости, на пример у Ирану, или пак као демонстрацију и практиковање необуздане моћи, као у САД. У Индонезији се, за сада, само чека реакција муслиманских милитариста на погубљење „својих”.