Indonežani kažnjavaju smrću

Vlasti Indonezije zvanično su saopštile da će početkom sledećeg meseca pogubiti tri člana muslimanske militantne organizacije „Džema islamija”, prenose strane agencije. Njih trojica – Imam Samudra, Amrozi i Ali Gufron – osuđeni su na smrt zbog učestvovanja u organizovanju bombaških napada na Baliju pre pet godina. Tada su eksplodirale bombe u dva noćna kluba na ovom ostrvu, popularnom među turistima, odnoseći 202 života. Od toga su 88 bili australijski turisti, a 38 državljani Indonezije.

Ekstremisti su za agenciju „Rojters” prošle godine izjavili da im je žao jedino muslimana koji su poginuli u bombaškim napadima. Cilj eksplozija je, po njihovim rečima, bio da se uplaše i oteraju stranci, kojih je bilo sve više na plažama i u noćnim klubovima Balija, kako bi Indonezija postala zemlja sa najvećom muslimanskom populacijom i centar širokog Islamskog kalifata. Osuđeni su odbili da traže pomilovanje od predsednika Indonezije, govoreći da žele da umru kao mučenici islama, jer će njihova krv „biti svetlost za odane vernike, a paklena vatra za nevernike i hipokrite”, kako kažu u pismenim izjavama svojih advokata. Tražili su i da budu pogubljeni pre ramazana, ali im molba nije uslišena. Tamošnje televizijske stanice ovih dana prenose izjavu brata jednog od osuđenih koji kaže da mu je sada žao što je proces egzekucije ubrzan.Advokati islamskih ekstremista najavljuju da će u ime njihovih porodica ponovo uložiti žalbu na presudu, iako vlasti tvrde da su svi pravni mehanizmi iscrpljeni.

Pored očekivanja da će ovakvi događaji izmestiti Indoneziju iz diplomatskih tokova, čini se da se dešava upravo suprotno. Veze između Džakarte i Vašingtona sada su ojačane, jer su indonežanski zvaničnici zatražili pomoć u borbi protiv islamskog ekstremizma.

Po indonežanskom zakonu iz 1964. smrtna kazna podrazumeva streljanje. Uvek se obavlja daleko od javnosti, najčešće u zatvoru gde je osuđeni zatočen, ali ponekad i u šumama ili na golf terenima. U ovom slučaju, zbog težine zločina, tužioci su tražili da pripadnici organizacije „Džema islamija” budu obezglavljeni, ali njihov zahtev je odbijen kao nehuman. Na drugoj strani, advokati ekstremista su se žalili da je i ubistvo vatrenim oružjem okrutno, ali njihova žalba je odbijena. Osuđeni bira da li želi da nosi povez preko očiju. Streljački vod se sastoji od dvanaest vojnika, od kojih samo šestorica imaju puške napunjene pravim mecima, kako ne bi znali čije je oružje smrtonosno.

Vlada Indonezije drži u tajnosti statistike o broju pogubljenih. Ipak, poznato je da je ove godine bar sedmoro streljano, a Amnesti internešenel, međunarodna nevladina organizacija koja ocenjuje stepen poštovanja ljudskih prava širom sveta i koja se oštro protivi postojanju smrtne kazne, procenjuje da bar 115 ljudi u Indoneziji čeka svoje pogubljenje.

Ustavni sud je zadužen za tumačenje ustava, pa u okviru toga i utvrđivanje koja kriminalna dela zaslužuju najtežu kaznu. Ta lista je podugačka. Osim ubistva sa predumišljajem, masovnog nasilja, izdaje i sličnih nedela usmerenih protiv države, navode se nelegalno posedovanje oružja i krijumčarenje droge. Poslednja dva su posebno kontroverzna, jer su uključena u zakon ne tako davno, pre jedanaest godina, i njihova pogubljenja zvuče kao prestroga kazna. Međunarodne organizacije postavljaju pitanje kako uopšte može biti opravdano postojanje tako jakih autoriteta sa diskrecionim pravom da ubiju, da negiraju jedno od najvećih i najtemeljnijih civilizacijskih tekovina – pravo na život. Postoji li granica kada je opravdano pogubiti, čak i teškog kriminalca, a kada nije? Većina pogubljenih u Indoneziji upravo su bili krijumčari droge.

Zanimljivo je da su među dilerima narkotika koji u Indoneziji čekaju svoju egzekuciju i tri Australijanca. Još je zanimljivija reakcija Kevina Rada, premijera Australije, na stanje u Indoneziji. Njegova vlada se oštro protivi postojanju smrtne kazne bilo gde u svetu i zagovara njeno ukidanje. Shodno tome, premijer je u avgustu ove godine najavio da će tražiti pomilovanje svojih građana u Indoneziji ako pravni mehanizmi budu neuspešni. Međutim, kada je početkom oktobra upitan šta misli o bombašima na Baliju, Kevin Rad je za australijski radio „Ferfeks” izjavio da su „masovne ubice i kukavice” i da „zaslužuju pravednu kaznu koja ima sledi”. Čini se da australijski premijer primenjuje dvostruke aršine.

Smrtna kazna je u većini država ukinuta kao nehumana. Ona ipak opstaje u pojedinim mnogoljudnim zemljama, i Zapad to tumači kao znak niskog stepena civilizovanosti, na primer u Iranu, ili pak kao demonstraciju i praktikovanje neobuzdane moći, kao u SAD. U Indoneziji se, za sada, samo čeka reakcija muslimanskih militarista na pogubljenje „svojih”.