Мика Антић у реду за споменик

Нови Сад – У ред за подизање споменика у Новом Саду „стиже” ових дана и један од највољенијих песника свих генерација Мика Антић, засад кроз вест о споменичкој иницијативи коју је одлучио да покрене Одбор манифестације „Антићеви дани”. Антић је део живота провео у овом граду, за који се везује његово стваралаштво и где почива, а и коме је порез умео да „плати” песмом, откуцаној на пореској пријави.

И Нови Сад га памти и одужује му се, али понекад на исто тако необичан начин, када је песничко име уваљано у политичке обланде, кроз награду „Мирослав Антић” коју додељује градска манифестација, која у овом тренутку и покреће иницијативу за подизање споменика.

У Новом Саду одраније у реду за дизање споменика „чекају” предвиђени монументални Никола Тесла десет метара висок, затим Захарије Орфелин, као и тројац знаменитих историјских личности: Ђорђе Стратимировић, Стеван Шупљикац и Јосиф Рајачић.

Пре четири године, у јеку тада актуелних догађаја, иницијативом СПО-а, помињан је и Томас Вудро Вилсон, амерички председник из доба Првог светског рата. Вудро Вилсон је у тој идеји за дизање споменика у Новом Саду „виђен” да стоји на Булевару Михајла Пупина, јер се та два имена сматрају симболима америчко-српског пријатељства.

Где би се „сместио” Мика, чија биста иначе постоји у Дунавском парку, ново је питање, али је одраније познато какав је споменички распоред у овој виртуелној чекаоници. За Теслу је дата локација испред Научно-технолошког парка. Орфелину је припао мали трг на крају Улице златне греде у старом Алмашком крају који се обнавља. А поменути тројац, који би требало да стоји сливен у споменик „Апотеоза Српске Војводине”, стојаће, како је обећано, испред Железничке станице.

По процедури, иницијативу за подизање споменика, каква је сада покренута за Антића, разматра Савет за културу и информисање Скупштине града, који тражи мишљење о њој, па и о локацији, од градског Завода за заштиту споменика културе и Урбанизма. На крају све заврши пред одборницима, кад предлог утврде чланови Савета.

Према саопштењу са прошле седнице Одбора „Антићевих дана”, њихова иницијатива биће предата Савету за културу и информисање. Речено је да је идеја о подизању споменика Мирославу Антићу настала 2015. године, приликом одржавања осме манифестације „Антићеви дани”. Такође, да је идеја потекла од Драшка Ређепа и Зорана Вучевића, иницијатора и оснивача манифестације, некадашњих чланова Одбора.

„Споменик би био уметнички израз који представља Мирослава Антића и подсећа на његово богато и драгоцено уметничко стваралаштво”, саопштено је након седнице којој је председавала Јелена Маринковић Радомировић, председница градске скупштине.

Одбор је прихватио и извештај о овогодишњим „Антићевим данима”, уз оцену да су програми и садржаји били веома посећени и успешни.

Скупштина Новог Сада је установила „Антићеве дане” 2007. године као сталну манифестацију у култури од значаја за град. Прописано је да се одржава сваке године у другој половини марта, када се обележава и рођендан песника, који је био и филмски стваралац, новинар и уредник.