Благе казне за дрогу угрожавају земљу

„Блага казнена политика у производњи и промету опојних дрога систематски поспешује ширење наркоманије и угрожава темеље нашег друштва. Запрећена казна за ово кривично дело је између две и 12 година, а од укупно 8.658 осуђених лица током последњих пет година, условном казном је осуђено 6.141, а затворска казна је изречена за 2.397 лица и то од једне до три године затвора у 98 одсто случајева. Скоро 70 процената казни је условних за ово изузетно тешко кривично дело које угрожава безбедност ове земље”, рекао је Борис Тадић, председник Републике Србије, отварајући јуче у Медија центру јавну расправу о сету предложених правосудних закона који ускоро треба да се нађу у скупштинској процедури.

Тадић је објаснио да постоје проблеми и у самој структури и организацији нашег правосудног система, уз недовољну ефикасност у заштити права грађана.

– Србији је потребна коренита и структурна реформа правосудног система и убеђен сам да је то мишљење већине становништва Србије. Ефикасност судства може бити повећана реорганизацијом мреже судова, сталним стручним усавршавањем носилаца правосудних функција и адекватном заштитом права свих, а изнад свега најсиромашнијих грађана. Међутим, циљ ових реформи је управо и дигнитет и ауторитет судија – рекао је Тадић.

Председник је истакао да борба против корупције мора уследити на свим нивоима друштва и да се она мора заснивати на начелу једнакости свих грађана

Председница Уставног суда Србије Боса Ненадић рекла је да сет нових правосудних закона треба усвојити што пре, а председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро нагласила је да се о тим законима није изјаснио Врховни суд на својој Општој седници. Она је указала да се новим законом предвиђа општи избор судија, што значи реизбор и изразила бојазан да ће политика у том случају и даље утицати на правосуђе.

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је да у српском правосуђу неће бити места за несавесне и нестручне судије. Она је прецизирала да нова мрежа правосудних органа предвиђа значајно смањење броја основних и прекршајних судова, као и основних јавних тужилаштава, што ће се одразити и на промену броја судија и структуре запослених у правосуђу.

Вршилац дужности републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић позитивно је оценио предложене правосудне законе који се односе на тужилаштва и указао да су приликом израде уважене сугестије тужилаца.Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је истакао да је законодавац имао разумевања за специјализована тужилаштва за ратне злочине и за организовани криминал, која представљају цивилизацијску тековину.

Заступник грађана Србије Саша Јанковић оценио је да је реформа правосуђа неопходна, али да она не сме бити површна и брза.

Директорка Фонда за политичку изузетност Соња Лихт истакла је да Србија мора имати правосуђе у које ће грађани веровати и које ће за њих представљати гаранцију да улазимо у ред породице европског друштва. Она је оценила да је реформа правосуђа требало да се обави на почетку транзиције, а не на крају.

Презентацију нових правосудних закона организовали су Министарство правде и Независно удружење новинара Србије у склопу јавне дебате о реформи правосуђа.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------

Мање судова

Портпарол Посебног одељења Окружног суда у Београду, Маја Ковачевић-Томић, казала је да ће, према нацртима правосудних закона, Београд имати два основна суда, уместо пет, док ће Србија имати 34 основна суда, уместо садашњих 120. Додала је да није сигурна да ли је то добро решење.