Blage kazne za drogu ugrožavaju zemlju

„Blaga kaznena politika u proizvodnji i prometu opojnih droga sistematski pospešuje širenje narkomanije i ugrožava temelje našeg društva. Zaprećena kazna za ovo krivično delo je između dve i 12 godina, a od ukupno 8.658 osuđenih lica tokom poslednjih pet godina, uslovnom kaznom je osuđeno 6.141, a zatvorska kazna je izrečena za 2.397 lica i to od jedne do tri godine zatvora u 98 odsto slučajeva. Skoro 70 procenata kazni je uslovnih za ovo izuzetno teško krivično delo koje ugrožava bezbednost ove zemlje”, rekao je Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, otvarajući juče u Medija centru javnu raspravu o setu predloženih pravosudnih zakona koji uskoro treba da se nađu u skupštinskoj proceduri.

Tadić je objasnio da postoje problemi i u samoj strukturi i organizaciji našeg pravosudnog sistema, uz nedovoljnu efikasnost u zaštiti prava građana.

– Srbiji je potrebna korenita i strukturna reforma pravosudnog sistema i ubeđen sam da je to mišljenje većine stanovništva Srbije. Efikasnost sudstva može biti povećana reorganizacijom mreže sudova, stalnim stručnim usavršavanjem nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnom zaštitom prava svih, a iznad svega najsiromašnijih građana. Međutim, cilj ovih reformi je upravo i dignitet i autoritet sudija – rekao je Tadić.

Predsednik je istakao da borba protiv korupcije mora uslediti na svim nivoima društva i da se ona mora zasnivati na načelu jednakosti svih građana

Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić rekla je da set novih pravosudnih zakona treba usvojiti što pre, a predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero naglasila je da se o tim zakonima nije izjasnio Vrhovni sud na svojoj Opštoj sednici. Ona je ukazala da se novim zakonom predviđa opšti izbor sudija, što znači reizbor i izrazila bojazan da će politika u tom slučaju i dalje uticati na pravosuđe.

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da u srpskom pravosuđu neće biti mesta za nesavesne i nestručne sudije. Ona je precizirala da nova mreža pravosudnih organa predviđa značajno smanjenje broja osnovnih i prekršajnih sudova, kao i osnovnih javnih tužilaštava, što će se odraziti i na promenu broja sudija i strukture zaposlenih u pravosuđu.

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović pozitivno je ocenio predložene pravosudne zakone koji se odnose na tužilaštva i ukazao da su prilikom izrade uvažene sugestije tužilaca.Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je istakao da je zakonodavac imao razumevanja za specijalizovana tužilaštva za ratne zločine i za organizovani kriminal, koja predstavljaju civilizacijsku tekovinu.

Zastupnik građana Srbije Saša Janković ocenio je da je reforma pravosuđa neophodna, ali da ona ne sme biti površna i brza.

Direktorka Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da Srbija mora imati pravosuđe u koje će građani verovati i koje će za njih predstavljati garanciju da ulazimo u red porodice evropskog društva. Ona je ocenila da je reforma pravosuđa trebalo da se obavi na početku tranzicije, a ne na kraju.

Prezentaciju novih pravosudnih zakona organizovali su Ministarstvo pravde i Nezavisno udruženje novinara Srbije u sklopu javne debate o reformi pravosuđa.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------

Manje sudova

Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, Maja Kovačević-Tomić, kazala je da će, prema nacrtima pravosudnih zakona, Beograd imati dva osnovna suda, umesto pet, dok će Srbija imati 34 osnovna suda, umesto sadašnjih 120. Dodala je da nije sigurna da li je to dobro rešenje.