Превентивном терапијом умањити утицај алергије

Стигло је пролеће. Већину људи радује буђење природе, али не и оне који пате од алергија. Алергијска кијавица је најчешћа епидемијска хронична болест данашњице и од ње пати више од пола милијарде људи на планети. Највише су угрожени млади од 15 до 25 година, али из године у годину убрзано расте и број пацијената код којих се алергија на полен први пут јавила у средњим годинама.

– Новија истраживања указују да глобално загревање негативно утиче и појачава симптоме алергије на полен. Време је важан фактор. Сезона алергија почиње раније и траје дуже. Некада је зима лагано прелазила у пролеће, али данас није тако. Изражене температурне промене, повишен ниво влаге, јаки ветрови који алергене преносе на велике удаљености, чак у друге регионе где нема израженог цветања, све то утиче да се проблем са алергијама шири и погоршава. Пре три деценије алергија на полен се јављала код свега 1-2 одсто популације. Данас, она је присутна код чак 30 одсто људи – објашњава дипломирани фармацеут Катарина Баруџија, регионални продукт менаџер за РX лекове у компанији „Хемофарм”.

Које су то биљке на нашим просторима које ослобађају веће количине полена? Који још алергени из нашег окружења могу изазвати алергијске проблеме?

Наша саговорница одговара да на стотине различитих биљака ослобађају полен који може да изазове алергијске реакције, али за алергијски ринитис код нас су најзаслужније бреза, храст, трава, корови, амброзија. Алергени могу бити и прашина, плесни, гриње, длаке и перје кућних љубимаца, одређена врста хране...

Подаци Светске здравствене организације упозоравају да свако треће дете и свака пета одрасла особа у свету пати од неког облика алергије. У САД алергије су шести водећи узрок хроничних болести, како објављује Амерички колеџ за алергију, астму и имунологију.

– Од алергијског ринитиса пати више од трећине Европљана. Алергијски ринитис и назалне алергије могу значајно утицати на квалитет живота. Кијање, запушен нос, цурење воденог секрета из носа, свраб, црвенило носа и очију, кашаљ, гребање у грлу, дакле низ ових непријатних тегоба битно нарушавају квалитет живота и могу озбиљно умањити радну способност. Упркос томе, чак 90 одсто људи са алергијским обољењима је нелечено или недовољно и неадекватно лечено – наводи Катарина Баруџија.

На питање како се заштитити или ублажити алергије на полен, она каже да се особама које су склоне алергијама препоручује током пролећа што чешћи боравак у затвореном простору, посебно рано ујутро или касно послеподне, када већина биљака ослобађа полен.

– Избегавајте излете, вожњу бициклом, активности у природи. У стану интензивирајте мере хигијене. Држите затворене прозоре како би се смањила изложеност честицама полена. Важно је да после појаве симптома потражите савет алерголога, а по потреби и дерматовенеролога, оториноларинголога, пулмолога – наглашава наша саговорница.

Указује и да су лекови најефикаснији када се примењују превентивно. Особе које пате од алергијске кијавице треба да узимају антиалергијске лекове пре појаве симптома.

– Пожељно је да започнете терапију антихистаминицима најмање месец дана пре почетка поленске сезоне. Уколико то нисте учинили, обавезно крените са применом лекова чим се јаве први симптоми алергије на полен. Стандардна терапија укључује лекове који олакшавају симптоме. Орални антихистаминици блокирају хистамин који тело ослобађа у контакту са алергеном и тако ублажавају симптоме алергијског ринитиса. Деконгестиви смањују отицање крвних судова у носу, чиме ослобађају дисајне путеве и умањују црвенило, а физиолошки раствор ублажава иритацију носа – истиче Баруџија.

Упркос непријатним и досадним алергијским тегобама људи дуго игноришу проблем, па је чак 90 одсто пацијената са алергијским обољењима нелечено или недовољно и неадекватно лечено.

– Недовољна информисаност може да има озбиљне последице. Важно је знати да нетретиран или недовољно контролисан алергијски ринитис води ка појави других, озбиљнијих болести, попут хроничног синузитиса или алергијске астме. Зато немојте игнорисати проблем са алергијом – упозорава фармацеуткиња из „Хемофарма”.