Српска опозиција у новим колонама

Парламентарна опозиција још вага да ли ће и где изаћи на локалне изборе које је у петак расписала председница Скупштине Србије Ана Брнабић. Уколико успеју бар донекле да врате оптимизам из времена успона протестног покрета „Србија против насиља”, као и придружене коалиције НАДА, тај део опозиције могао би да претендује на конкретније резултате у Новом Саду, Нишу и још неким градовима Србије, али и појединим централним београдским општинама. Зато се поставља питање да ли су одлуку о селективном кандидовању у неким од градова и општинама, али за сада званично одбијајући пуно учешће у изборном процесу у престоници, заиста донели јер су тамо изборни услови наводно бољи. Јер је јасно да су они свуда исти. А можда су читали истраживања по којима у једним срединама боље стоје него у неким другим. То што неке партије прескачу београдске изборе као да је мотивисало Саву Манојловића из покрета „Крени–промени”, који је у борби против опозиционе какофоније и апатије најавио самосталан излазак у Београду и Новом Саду.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да је до подела у опозицији дошло због питања изласка или неизласка на београдске изборе, док ће други проблем бити најава бојкота који ће, како се сада види, бити спроведен само у престоници, док тог бојкота неће бити у Новом Саду и Ваљеву. За „Политику” каже да шансе да некадашња коалиција СПН бојкотује изборе ван главног града нису велике и чињеница да ће те странке или изаћи на изборе или ће изаћи индиректно преко групе грађана говори да ће тај бојкот да буде веома селективан. „За сада се чини да ће у свим општинама и градовима изаћи листа ’Бирам борбу’, сигуран сам да ће у већини градова и општина изаћи оне партије које су у бојкоту, директно или преко групе грађана и да ће једини бојкот бити у Београду. Највећи политички цех ће платити бирачи у престоници јер је то нека црвена линија преко које бојкот опозиција неће прећи”, каже Клачар и додаје да је, колико год да су избори близу, тешко прогнозирати колико ће бити опозиционих изборних листа.

Једино што је парламентарна опозиција суштински требало да уради, она није урадила – није остала јединствена. Било да је целовита изашла на изборе или да се читава одлучила за бојкот. Уместо тога, једино добро и квалитетно што су урадили, вероватно под нечијом сугестијом, притиском или због сопствених сујета – у великој мери су уништили.

Лидер Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић оценио је да је на београдским изборима 2. јуна „заказана крађа” и најавио ће се борити да „излазност буде смањена”. Оценио је да (они који излазе на те изборе) тако постају „саучесници у крађи Вучићевих и Хилових избора”. „Људи, је л’ се ви играте, шалите? Борићу се да се смањи излазност”, рекао је Јовановић за део коалиције „Србија против насиља” који излази на изборе.

За разлику од Јовановића, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас наводи да грађане неће позивати на бојкот предстојећих избора. Он је за лист „Нова” рекао да је већина одбора те странке донела одлуку да не учествују на изборима у својим општинама и градовима и навео да ССП бојкотује изборе у Београду јер се ту „већ догодила изборна крађа” и, како је указао, биће „опет покрадени”. Како је рекао, од 88 општина и градова, у којима ће се 2. јуна одржавати избори, одбори ССП ће изаћи у мање од десет.

А председник Покрета обнове краљевине Србије (ПОКС), који је део коалиције НАДА, Војислав Михаиловић каже да се овде не ради о подели у редовима опозиције, него само о разликама у тактици која треба да доведе до промене власти и победе опозиције у Београду. За „Политику” каже да су на децембарским изборима схватили о каквим размерама изборне крађе се радило тада и како је то припремано две године довлачењем гласача с лажним пребивалиштима у Београд. „Наше становиште је да се пре изласка опозиције на изборе треба изборити за изборне услове такве да они буду колико толико фер и демократски и без могућности да гласа неко у Београду ко ту не живи, нити има било какве везе с овим градом. Други су били у уверењу да је победа у нашем главном граду могућа без обзира на крађе, куповине гласова, медијску неравноправност. Време ће показати ко је био у праву. Волео бих да ми нисмо”, каже Михаиловић.

Народна посланица и потпредседница Покрета слободних грађана Ана Орег истакла је да је важно да опозиција изађе на локалне изборе у Новом Саду, као и да одлука да не бојкотују изборе не значи да одустају од борбе за изборне услове. Иначе, све странке које чине опозицију у Новом Саду, НАДА, Двери, Народна странка, ССП, Покрет „Браво”, Покрет за преокрет, донеле су одлуку да изађу на јунске изборе. „Успели смо да се договоримо да смо сви ту на истом задатку, да хоћемо да сменимо режим Српске напредне странке у граду. Око модалитета и конкретних колона, да ли ће се ићи у једној, две или три, још је увек остало отворено и о томе ћемо разговарати”, каже за наш лист Орегова и подсећа да осам година у Новом Саду опозиција не излази на изборе.

Радује се најави да ће и покрет „Крени–промени” учествовати на изборима у Новом Саду. „Волим када људи ускоче у политичко блато и кад из активизма почну да се баве политиком зато што је решење да се ствари реше у овој земљи, што на локалу, што републички. Не знам ко представља ’Крени–промени’ у Новом Саду, али врло радо ћемо и са њима разговарати око могућег савеза”, наводи она.

Одлуку да Саво Манојловић изађе на изборе подржао је део опозиције који излази на изборе. На друштвеним мрежама се може прочитати да је право време да они изађу на изборе одлуком три партије из бивше коалиције „Србија против насиља” и коалиције НАДА, оставља брисан простор за нове људе и нову организацију каква је „Крени–промени”. А Мирослав Алексић, један од лидера нове коалиције „Бирам борбу”, каже да није важно то што је Саво Манојловић одлучио да самостално изађе на изборе и да је важније што је Манојловић одлучио да уђе у политику.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је Саво Манојловић био познат као „експерт за литијум”. За наш лист наводи да сада мора да понуди нешто ново, неку причу за Београд и да не зна како ће се снаћи. „Он се појављивао као грађански активиста, једно је бити то, а нешто сасвим друго политички лидер. Не знам какву организацију има, колико има активиста. Његова шанса је што је ново лице, нема хипотеке које имају други представници опозиције, никада није био у власти, не везује се за корупцију и релативно је ново лице. Има одређени потенцијал и може на ентузијазам да извуче и претпостављам да ће моћи да пређе цензус од три одсто. Извесно је да ће бити члан београдског парламента и уколико буде имао иоле задовољавајући третман у медијима. Велико је питање како ће га третирати опозициони медији јер чином изласка на изборе постаје конкурент оним лидерима који су блиски овим медијима. Ако га буду сматрали као оштру конкуренцију, тешко да ће имати неки простор за промоцију. Он је био коришћен у обрачуну с влашћу око литијума и ту је био ’бустован’ и био на телевизији. Не очекујем да ће имати адекватан третман у проопозиционим медијима, тако да ће имати проблем да се представи”, каже Дејан Вук Станковић.

Три дана после расписивања локалних избора још није поуздано познато ни у колико колона ће изаћи опозиција. Тако политички аналитичар Бранко Радун каже да се нашалио рекавши „да ли имате неко лакше питање”. За „Политику” наводи да одговор на питање у колико колона ће изаћи опозиција не знају ни они који би требало да буду највише заинтересовани за локалне изборе. „То сад све зависи од града до града. У Београду ће бојкотовати Ђилас и Понош, а у Новом Саду излазе, и то ће изаћи са истим онима с којима су били у коалицији на децембарским изборима. Главни град је постао посебан случај јер ту изборе бојкотују ССП и Срце. На јунским локалним изборима биће више колона, једну ће чинити грађански део, друга и трећа су два крила Несторовићевог покрета, четврта је Нови ДСС, који ће вероватно у Новом Саду бити на истој листи с грађанском опозицијом. У различитим локалним срединама може се очекивати да ће на изборе изаћи локални покрети или удружења грађана”, каже Радун.

А Дејан Вук Станковић за наш лист каже да је сигуран да ни сама опозиција у овом тренутку не зна колико ће колона да кандидује. „Јединственог фронта неће бити, а врло је дискутабилно шта се сматра данас опозицијом, јер део опозиције из ’Србије против насиља’ који је спреман да изађе на изборе већ добија квалификације у тим тзв. критичким медијима да су ’издајници опозиције’. Велико је питање ко је сада права, а ко лажна опозиција, за разлику од Вучића, чији блок ће бити јединствен, биће превише опозиционих колона, а довољно да не успеју. Они могу да имају добар резултат само уколико су у јединственом фронту и уколико захвате различите стратуме у бирачком телу”, наводи Дејан Вук Станковић.Антрфиле

Шта ће бити после 2. јуна

Каква ће бити опозициона сцена после јунских избора зависиће пре свега од резултата на изборима. Чини се да ће кључни бити београдски избори, сматра Бојан Клачар. „После избора са сигурношћу очекујем да ће доћи до прекомпозиције у опозиционом делу и да ће Србија изаћи из једне фазе која је трајала неколико месеци – исфорсираног двопартизма, јер су се сва политичка дешавања догађала на два пола – СНС-у и ’Србији против насиља’. После јунских избора имаћемо плуралистичнију политичку сцену и очекујем да ће се пет значајних политичких групација формирати”, каже Клачар.

Како ће то у пракси изгледати? Клачар сматра да ће избори у Београду бити вододелница за препакивање политичке сцене. Он сматра да уколико Саво Манојловић и „Бирам борбу” направе сличан или бољи резултат него на децембарским изборима „Србија против насиља” и НАДА, онда ће те две групације моћи да рачунају да ће да постану стожерни део окупљања опозиције. И обрнуто, уколико те две листе остваре значајно мањи број гласова него неколико месеци раније, онда се може речи да ће и даље кључне полуге у опозицији и даље држати ССП и Драган Ђилас.

Дејан Вук Станковић пак не зна ко ће ту да се наметне у овом условима, али је сагласан да онај ко буде имао најубедљивији резултат имаће шансе да преузме примат у опозицији. Каже да ће јунски избори бити такмичење у опозицији. „Онај део који не излази у Београду није одустао од бављења политичком, они су финансијски и медијски најутицајнији, али је питање како ће проћи у медијском рату између њих, који је известан. Када се измере у бирачком телу, моћи ћемо да кажемо ко шта ради и како ће да изгледа та сцена. Оно што сада могу да кажем изгледаће хаотично и конфузно, ту има превише актера са сличним или истим порукама. То збуњује грађане и спречава да се искристалишу јасна вредносна и политичка уверења да би представљали алтернативу власти. Мислим да ће ова опозиција шта год да уради на изборима бити добар савезник властима”, закључује Станковић.