Незгодно поређење

Не можемо никако да се поредимо с Кинезима јер нас нема ко Кинеза.

Код нас се за примање мита може добити чак 12 година затвора, а код Кинеза за то изричу смртне казне. Лако је Кинезима кад их има онолико. Нас је мало, па смо и смртну казну укинули да нас не буде још мање и да се, колики-толики, провучемо у Европу. Не треба нам у закону смртна казна. Код нас људи пресуђују једни другима по кућама, у двориштима, на улицама и у кафићима, без суда и без права на помиловање.

Кинези нису у Европи, осим што их свуда има „ко Кинеза”. Они су у Азији, а тамо смртну казну нису укидали од памтивека, нити имају намеру да је избришу из закона. Кинески суд је пре неколико дана осудио на смрт бившег помоћника градоначелника Пекинга због корупције у вези са изградњом спортских објеката за Олимпијске игре, али је извршење казне одложено за две године. Зар да оде глава ако се човек само „мало” уградио у неке „послиће” и омастио брке за неколико милиона јуана? Па није ваљда дотле дошло да се мора на вешала због мита? Изгледа да јесте, јер корупција кошта Кину годишње чак 60 милијарди евра, а то је више од укупних трошкова за образовање најмногољудније земље на свету, јавио је Би-Би-Си. Кина је очигледно морала у овом случају прибећи најтежој казни, јер је током протекле три године казнила на разне начине више од 50.000 функционера због примања мита, али то очигледно није било довољно застрашујуће. Казнена политика у азијским земљама прилагођена је такозваној друштвеној опасности одређене врсте криминала. Многе земље још примењују смртну казну због кријумчарења и препродаје дроге. Сетимо се само телевизијске серије „Бангкок Хилтон”, у којој главна јунакиња, коју тумачи Никол Кидман, бива осуђена на смрт, јер је у њеном коферу на аеродрому откривена подметнута јој дрога.

Дакле, нису само крвни деликти разлог за најтежу и непоправљиву казну. Ако се принцип „око за око, зуб за зуб” примењује и даље у већем делу света за убиства, онда се поставља питање да ли се смртна казна за корупцију и трговину наркотицима сматра одмаздом или застрашивањем могућих нових починилаца ових деликата.

Не бих да поредим кинеско и српско судство и не бих да ризикујем да ме неко прогласи заговорником смртне казне. Није заиста за поређење то што је Кина осудила бившег помоћника градоначелника Пекинга на смрт због мита и то што наши судови стално одлажу суђења за примање и давање мита. Тако је главни претрес у афери „Кофер” одложен за април 2009. године!

Кина је одложила извршење казне свом функционеру за две године и пружила му могућност да добрим владањем заслужи доживотну робију уместо погубљења.

Ми прво одуговлачимо па судимо и пресуђујемо, Кинези одмах пресуде па онда одуговлаче. Није, кажем, за поређење. Никада нас неће бити „ко Кинеза” па да и ми схватимо колико је корупција опасна за друштво и државу.