ЧИЊЕНИЦЕ И СТАВОВИ

Слушао сам прекјуче двојицу како се препиру. Надгорњавали су се која је кола возио несрећник кога је убио међународни воз на пружном прелазу у Рипњу.

"Био је у ’фијату’, гарантовано".

"Ма немој лупати, сви знају да је возио ’ладу ниву’."

А онда се убацио и трећи.

"Јесте, јесте. Био је ’фијат’ и то ’фијат мултипла’."

Пала је опклада. Први је извадио "Прес", други "Глас јавности", Трећи "Ало".

Опкладу није добио нико пошто су сва тројица била у праву. У поменутим новинама писало је онако како су, свако појединачно, тврдили.

Истога дана сва гласила су јавила да је Млађана Динкића, министра економије и регионалног развоја, британски часопис "Јуромани" прогласио за "министра финансија године". Награда му је припала за прошлу годину. Само "Ало" није објавио поменуту вест. Али је на насловној старни "највеће дневне новине у Србији" писало: "Истраживање. Њих Срби највише мрзе. На листи жена које народ не може очима да види, убедљиво прво место заузима Јелена Карлеуша, док међу мушкарцима предњачи министар финансија Млађан Динкић..."

Ето ти га сад. Ако је реч о министру финансија онда би требало да је Мирко Цветковић, а ако се мисли на Млађана Динкића, онда је он министар економије и регионалног развоја (министар финансија је био до октобра прошле године). Тек из текста на петој страни може се утврдити да је реч о овом другом. На првој страни је била грешка.

А у "Правди" је Динкић проглашен – губитником. Зато што је "применио рецепт: стегнути каиш народу, још мало, још мало, ма слободно још мало, па кад процврче, онда још мало и – добијеш награду! А то што смо ми ’отишли у...’ – знате где, то нема везе".

И опет ми није јасно због чега је овај министар губитник. Судећи по наведеном, губитник је народ. (О овој награди јуче су наставили да пишу "Глас" и "Курир". Потоњи тврди да је Динкић признање купио. Овај таблоид објављује изјаву Драгана Живадиновића, бившег саветника у кабинету Министарства информисања, који тврди да је часопис "Јуромани" пре 11 година објавио похвалан текст о Драгославу Аврамовићу, за 80.000 долара, "... а годину дана касније из ’Јуроманија’ су тражили 300 хиљада долара да се један од југословенских министара прогласи за најбољег на свету... Не могу да тврдим да ли је и колико новца дао Динкић, али постоје озбиљне индиције да се те титуле сређују куповином а не стварним заслугама". Живадиновић, дакле, не тврди, али читаоци "Курира" разумеју поруку.)

Како да се читалац постави приликом читања новина? Може ли се увек, или претежно, поуздати бар у основне чињенице? Просудите сами.

Што се колумни тиче, и оне би требало да се заснивају на чињеницама, које су коментарисане. Свако има право да изнесе своје мишљење. Али, чињенице треба да су проверене, а начин казивања не би смео бити увредљив, а ни простачки. Језик полусвета, улице (који сам назвао џејзик), не би требало да је језик новинара. Душко Богдановић, који у "Пресу" понедељком објављује колумну "ТВ терминатор", прекјуче је, изгледа, изгубио живце. Јер је гледао ,,...како се министар Веља Илић гу... по разним телевизијама..." хвалећи се шта је све урадио. "А, онда је, мало за промену, развалио по критичарима. Онако простачки. Џиберски. Може му се".

Потом је Богдановић описао како је ужасан аутопут који спаја Београд и Нови Сад и запитао се: "Таквим аутопутевима у Европу? Немојмо се за...". Једино што је, вели, европски, то је наплата путарине где возача"... овере с двеста кинти. Шатро друмарина". Душко замера Илићевим критичарима у парламенту што се "...спуштају на Вељин ниво и пристају на расправу типа чија-мама-курва. И дабоме, (из)губе. Јер је Веља Илић у томе светски шампион. Ненадј... Касијус Клеј".

Тако је новинар подучио министра како се расправља "са нивоа" и супротставља простаклуку.

А колумнисткиња "Правде" која је и себе и колумну назвала "ТВ алапача", такође је, изгледа, била изнервирана, па је уместо да укрсти перо са "противницом", доказујући у чему ова није у праву, већи део простора посветила злобном приказивању њеног животописа и изгледа. Повод јој је био чињеница да се критичарка "заљубила" у нову водитељку "Ока" (РТС1) јер је претходна "само кокетирала и удварала се публици".

Да би је оцрнила, "тв алапача" се позвала и на партизане и Други светски рат, Тита, Милошевића, Струју, Тијанића, да је упропастила "ТВ ревију", да пише за лист "који нико не чита", а с малим тиражем (а ова у листу с великим), да "не зна ништа"... И овако завршава: "Не зна да пише а никад није била риба. Шта онда тражи у новинарству?"

Забринуо сам се. Ни ја никад нисам био риба...

Од шест пасуса, у половини једног "тв алапача" је обелоданила податке (мада не наводи извор) који показују да је "Око" Оље Ковачевић била најгледанија политичка емисија у Србији. И ја волим да гледам Ољу. Али не волим кад се било ко олајава. У овом случају, Бранислава Џунов из "Политике", дочим "алапача" не открива своје име. У врху колумне је само портрет неке жене. А не рибе.