Закон јачег у учионицама

Пре неколико дана десетогодишњег Л. Р., ученика четвртог разреда београдске ОШ „Франце Прешерн”, у дворишту - за време часа физичког васпитања, на очиглед његових другара, ударила је ученица осмог разреда. Од основаца смо сазнали да је троје осмака рукама држало Л. Р., који у школи важи за кавгаџију, да би га девојчица из те групе ошамарила. Родитељи нападнутог малишана су по његовом доласку кући после инцидента, случај пријавили полицијској станици у насељу Видиковац.

Међусобни сукоби и физички насртаји малолетника, као и напади на наставнике и професоре све су чешћа појава у основним и средњим школама. Само од почетка ове школске године широм Србије забележено је неколико инцидената, од којих се већина завршила са тешким последицама. Један у низу ових све бруталнијих догађаја, десио се предесетак дана у гимназији у Нишу, када су двојица момака упала на час и комадом бетона претукла ученика ове школе.

Према статистичким подацима МУП-а Србије за првих шест месеци ове године у порасту су кривична дела која су починили малолетници у основним и средњим школама, а у порасту је и број повређених. У шестомесечном периоду прошле године у српским школама је било 1.525 инцидената, насупрот 2.275 догађаја у истом периоду ове године. Од тога, у овој години забележено је 827 кривичних дела, за разлику од истог периода прошле године када их је било 599.

Дејан Стевановић, полицијски службеник у Одсеку за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, каже за „Политику” да међу малолетницима као да почиње да важи неписано правило да „ко је јачи тај доминира”.

– Приметно је да је насиље међу младима постало вид комуникације. У првих шест месеци ове године регистрован је један смртни случај као последица насиља, 38 тешких и 211 лаких телесних повреда, што представља пораст броја повређених особа у односу на исти период прошле године – напомиње Стевановић.

За основне школе можемо рећи да су карактеристичне туче са два, али и са три и више учесника, док су у средњим школама нажалост учесталији екстремнији видови насиља. Разлози насилничких сукоба међу малолетницима су различити, од оних баналних да „покажу ко је газда” па до свађа у вези са мобилним телефонима и девојкама.

– Приликом извршења кривичних дела са елементима насиља, млади не презају од коришћења било ког оруђа које им може „помоћи”. Опет, срећа је па у великој мери не користе оружје, јер би у том случају било много тежих последица. Коришћење оружја које је постојала у последњих 15 година као да је мало у опадању. Али зато малолетници све више употребљавају камење, бејзболке, и друге предмете – каже Стевановић.

У укупном броју кривичних дела која су починили малолетници у школама, како каже Стевановић, преовлађује кривично дело отуђења и оштећења туђе ствари, од чега је најчешће каменовање прозора на зградама школа или исписивање графита.

– Следеће по учесталости су крађе и тешке крађе, као и последице насиља као што су тешке и лаке телесне повреде и смртне последице. Највећи број кривичних дела извршен је у београдским школама – око 17 одсто, затим у новосадским школама – око 10 одсто и у школама у Крагујевцу – 9,2 одсто. Занимљиво је да је у односу на број школа и ученика мало кривичних дела евидентирано на подручју Ниша, где је у 117 школа забележено 15 кривичних дела. Затим у Врању где је у 66 школа евидентирано девет кривичних дела, у Зајечару у 99 школа 17, и у Смедереву у 72 школе забележено је четири кривична дела – наглашава Стевановић.

Према његовим речима, донекле забрињава ситуација у школама у Суботици, Ваљеву, Пожаревцу, Краљеву и Прокупљу, у којима је у односу на број школа и ученика забележено више кривичних дела. Тако је у Суботици у 43 школе евидентирано 42 кривична дела, у Ваљеву у 36 школа забележено је 26, у Прокупљу у 17 школа евидентирано је 15, у Пожаревцу је у 47 школа забележено 34, и у краљевачких 45 школа је евидентирано 38 кривичних дела.

– Приметно је да је насиље међу младима постало вид комуникације, иако је малолетнички у односу на укупни криминал, у опадању из године у годину. Са друге стране у порасту су кривична дела и прекршаји са елементима насиља и то је оно што забрињава. Проблем је што се мотиви напада малолетника све више банализују и постају тривијални, док је одрицање одговорности постало начин размишљања већине деце која су у сукобу са законом или оне која су у ризику од сукоба са законом. Осим тога, већина малолетника нема изграђену свест о заштити друштвених вредности или последицама извршења кривичних дела и прекршаја – напомиње Стевановић.

-----------------------------------------------------------

Школски полицајац не може сам

Дејан Стевановић сматра да школски полицајац, којих у 556 школа у Србији има 302, није и не сме да буде једино решење за сваки проблем у школи.

– Мислим да је утопија да свака школа има свог полицајца и да то није добро, јер би се онда и дефинитивно проблем безбедности свео искључиво на активности полиције. Процену о томе која ће школа да има полицајца обавља Министарство просвете, а полиција пружа техничку подршку. Наравно да су критеријуми процене стања безбедности у школама подложни константној еволуцији, али исто тако и концепт полицијске организације посла се може стално прилагођавати и унапређивати. Кључ превенције је заправо у заједничком раду свих субјеката који су у вези са школом и образовањем – ученици, родитељи, школско особље и наставници, при чему су физичко обезбеђење, полицајац и видео-надзор само помоћна средства за формирање безбедног окружење – тврди Стевановић.