Zakon jačeg u učionicama

Pre nekoliko dana desetogodišnjeg L. R., učenika četvrtog razreda beogradske OŠ „France Prešern”, u dvorištu - za vreme časa fizičkog vaspitanja, na očigled njegovih drugara, udarila je učenica osmog razreda. Od osnovaca smo saznali da je troje osmaka rukama držalo L. R., koji u školi važi za kavgadžiju, da bi ga devojčica iz te grupe ošamarila. Roditelji napadnutog mališana su po njegovom dolasku kući posle incidenta, slučaj prijavili policijskoj stanici u naselju Vidikovac.

Međusobni sukobi i fizički nasrtaji maloletnika, kao i napadi na nastavnike i profesore sve su češća pojava u osnovnim i srednjim školama. Samo od početka ove školske godine širom Srbije zabeleženo je nekoliko incidenata, od kojih se većina završila sa teškim posledicama. Jedan u nizu ovih sve brutalnijih događaja, desio se predesetak dana u gimnaziji u Nišu, kada su dvojica momaka upala na čas i komadom betona pretukla učenika ove škole.

Prema statističkim podacima MUP-a Srbije za prvih šest meseci ove godine u porastu su krivična dela koja su počinili maloletnici u osnovnim i srednjim školama, a u porastu je i broj povređenih. U šestomesečnom periodu prošle godine u srpskim školama je bilo 1.525 incidenata, nasuprot 2.275 događaja u istom periodu ove godine. Od toga, u ovoj godini zabeleženo je 827 krivičnih dela, za razliku od istog perioda prošle godine kada ih je bilo 599.

Dejan Stevanović, policijski službenik u Odseku za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da među maloletnicima kao da počinje da važi nepisano pravilo da „ko je jači taj dominira”.

– Primetno je da je nasilje među mladima postalo vid komunikacije. U prvih šest meseci ove godine registrovan je jedan smrtni slučaj kao posledica nasilja, 38 teških i 211 lakih telesnih povreda, što predstavlja porast broja povređenih osoba u odnosu na isti period prošle godine – napominje Stevanović.

Za osnovne škole možemo reći da su karakteristične tuče sa dva, ali i sa tri i više učesnika, dok su u srednjim školama nažalost učestaliji ekstremniji vidovi nasilja. Razlozi nasilničkih sukoba među maloletnicima su različiti, od onih banalnih da „pokažu ko je gazda” pa do svađa u vezi sa mobilnim telefonima i devojkama.

– Prilikom izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja, mladi ne prezaju od korišćenja bilo kog oruđa koje im može „pomoći”. Opet, sreća je pa u velikoj meri ne koriste oružje, jer bi u tom slučaju bilo mnogo težih posledica. Korišćenje oružja koje je postojala u poslednjih 15 godina kao da je malo u opadanju. Ali zato maloletnici sve više upotrebljavaju kamenje, bejzbolke, i druge predmete – kaže Stevanović.

U ukupnom broju krivičnih dela koja su počinili maloletnici u školama, kako kaže Stevanović, preovlađuje krivično delo otuđenja i oštećenja tuđe stvari, od čega je najčešće kamenovanje prozora na zgradama škola ili ispisivanje grafita.

– Sledeće po učestalosti su krađe i teške krađe, kao i posledice nasilja kao što su teške i lake telesne povrede i smrtne posledice. Najveći broj krivičnih dela izvršen je u beogradskim školama – oko 17 odsto, zatim u novosadskim školama – oko 10 odsto i u školama u Kragujevcu – 9,2 odsto. Zanimljivo je da je u odnosu na broj škola i učenika malo krivičnih dela evidentirano na području Niša, gde je u 117 škola zabeleženo 15 krivičnih dela. Zatim u Vranju gde je u 66 škola evidentirano devet krivičnih dela, u Zaječaru u 99 škola 17, i u Smederevu u 72 škole zabeleženo je četiri krivična dela – naglašava Stevanović.

Prema njegovim rečima, donekle zabrinjava situacija u školama u Subotici, Valjevu, Požarevcu, Kraljevu i Prokuplju, u kojima je u odnosu na broj škola i učenika zabeleženo više krivičnih dela. Tako je u Subotici u 43 škole evidentirano 42 krivična dela, u Valjevu u 36 škola zabeleženo je 26, u Prokuplju u 17 škola evidentirano je 15, u Požarevcu je u 47 škola zabeleženo 34, i u kraljevačkih 45 škola je evidentirano 38 krivičnih dela.

– Primetno je da je nasilje među mladima postalo vid komunikacije, iako je maloletnički u odnosu na ukupni kriminal, u opadanju iz godine u godinu. Sa druge strane u porastu su krivična dela i prekršaji sa elementima nasilja i to je ono što zabrinjava. Problem je što se motivi napada maloletnika sve više banalizuju i postaju trivijalni, dok je odricanje odgovornosti postalo način razmišljanja većine dece koja su u sukobu sa zakonom ili one koja su u riziku od sukoba sa zakonom. Osim toga, većina maloletnika nema izgrađenu svest o zaštiti društvenih vrednosti ili posledicama izvršenja krivičnih dela i prekršaja – napominje Stevanović.

-----------------------------------------------------------

Školski policajac ne može sam

Dejan Stevanović smatra da školski policajac, kojih u 556 škola u Srbiji ima 302, nije i ne sme da bude jedino rešenje za svaki problem u školi.

– Mislim da je utopija da svaka škola ima svog policajca i da to nije dobro, jer bi se onda i definitivno problem bezbednosti sveo isključivo na aktivnosti policije. Procenu o tome koja će škola da ima policajca obavlja Ministarstvo prosvete, a policija pruža tehničku podršku. Naravno da su kriterijumi procene stanja bezbednosti u školama podložni konstantnoj evoluciji, ali isto tako i koncept policijske organizacije posla se može stalno prilagođavati i unapređivati. Ključ prevencije je zapravo u zajedničkom radu svih subjekata koji su u vezi sa školom i obrazovanjem – učenici, roditelji, školsko osoblje i nastavnici, pri čemu su fizičko obezbeđenje, policajac i video-nadzor samo pomoćna sredstva za formiranje bezbednog okruženje – tvrdi Stevanović.