Како се контролише мед

У „Политици” је 15. априла објављен текст под насловом „У фалсификовани мед се додаје чак и жива сода”. Морам признати да сам био изненађен када сам ово прочитао. Да ли је могуће да се још нико није отровао живом-каустичном содом купујући такав мед-фалсификат?! Питање је y којој количини је додата меду. Млеку се додаје вода и тако се смањује проценат масти, што се анализом квалитета млека може установити. Може се и у меду доказати присуство штетних састојака – шећера, сахарозе, ензима, боја, тзв. веганмеда – анализом у лабораторији и тако заштитити здравље људи, јер правог меда нема без пчела.

Најчешћи фалсификат меда је шећерни сируп – пчеле га нису произвеле, а потрошач бива преварен, јер уместо меда купује шећер, који је много јефтинији.

Мед је и лек и храна. Боље је кад се користи као храна, а не као лек. А ако му се додају разни састојци, онда није више ни храна ни лек него – фалсификат. Од меда се у такозваној апи-медицини праве и различити препарати.

Пчеле опрашују 80 одсто биљака од којих зависи храна за људе. Списак намирница које директно зависе од пчела не би се зауставио само на воћу и поврћу, већ би се проширио и на производе за које су индиректно заслужне, попут меса, јаја, млека и млечних производа – јер би нестанком пчела нестала и сточна храна. То би утицало и на домаће животиње које се хране биљкама, па би и опстанах људи био угрожен.

Годишње се у Србији произведе од 4.000 до 6.000 тона меда, а кад је паша добра и 10.000 до 12.000 тона. У Европску унију извозимо од 2.000 до 3.000 тона меда, и то одличнот квалитета. За ово највише заслуга има председник СПОС-а (Савеза пчеларских организација Србије) др Родољуб Живановић, нарочито кад је реч о квалитету, организацији пчелара и извозу на страно тржиште.

Ветеринарска инспекција успела је у оквиру својих послова да избаци са тржишта велике фалсификаторе из мегамаркета и са пијаца, као што је успела да сузбије и класичне болести пчела – кугу пчелињег легла, вароу, акарозу, ноземозу, калцидозу, флакцидозу – кречно и камено легло.

Србија и увози мед, он је доброг квалитета и под контролом је Републичке ветеринарске инспекције, потиче од биљака које код нас не постоје а пчеле их користе за свој производ. Реч је, на пример, о меду биљке манука са Новог Зеланда или неколико типова пореклом из Грчке (боров мед).

Зато је стручни тим Европског пчеларског савеза (ЕБА) позвао све земље Европске уније, али и Србију, да се озбиљно позабаве проблемом квалитета и фалсификовања меда и његовог географског порекла, као и да усагласе своје интерне контроле. Одлуке, у виду саопштења, послате су Европском парламенту, као и националним савезима и удружењима пчелара Европе. Ове мере су важне и због поскупљења хране и инфлације. Без пчелара нема производње меда, нити здраве хране за људе. Овим мерама се штите потрошачи, али и пчелари кроз јединствен аутентичан „европски мед”, јер „мед” који не праве пчеле није прави мед.

Страдимир Мартиновић,
републички ветеринарски инспектор у пензији, Врбас