Осврт на полемику о Титу

Желео бих да се осврнем на полемику о Титу. О њему су писали историчар др Радош Љушић и политиколог Живомир Жика Тешић. Др Љушић је писао на свој начин, како он види биографију Јосипа Броза Тита. Не бих се упуштао у то да ли је у праву или не.

С друге стране, политиколог Жика Тешић му све то оспорава и биографију Јосипа Броза види другачије, тј. у позитивном контексту. Хвали аутор и Титово ангажовање око формирања покрета несврстаних земаља, што, мора се признати, није мала ствар. Не можемо оспорити Титу да је био велики борац за ослобађање азијских и афричких земаља од колонијалног ропства. То је у реду и за похвалу.

Али, има оно „али”... а о томе господин Тешић ништа не пише. Док је по свету успостављао мостове пријатељства и борио се за добробит народа Југославије, с друге стране је ту исту Југославију поткопавао и рушио изнутра. Разноразни устави и амандмани допринели су да буде све мање равноправности између република и народа у њима, а све више неспоразума и трзавица. Највећи грех је и то што је Тито (као велики диктатор) Србији, „поклонио” две покрајине и, слободно можемо рећи, две републике у саставу Републике Србије. Тиме је Србија распарчана. С друге стране, није му пало на памет да исто тако и Србима у Републици Хрватској да неку самоуправу, у виду аутономије. То и много што је урађено на штету Срба допринело је да се држава распадне у крвавом грађанском рату.

Свакако да је до распада државе дошло уз помоћ разноразних, назовимо „политичара”, који су једва чекали прави тренутак да покажу своје право лице и патолошку мржњу према Србима. Већином су то били Титови саборци и његови миљеници. Ту су и српски политичари који су патолошки обожавали Тита и наивно веровали да се иза тих реформи налази све снажнија држава и јачање братства и јединства. Нису слутили да ће им се те реформе једног дана обити о главу. Оманули су и српски генерали који су у то време били на челу ЈНА. Требало је да на време смене све републичке функционере и кажу им: господо, републички функционери, седите и договорите се у миру како ћете разбити државу и какав статус ће имати Срби и други народи у отцепљеним републикама. Уместо тога, уважени војни функционери сервирали су нам илегални увоз оружја, које ће једног дана служити за оружани напад на исту ту ЈНА. Уместо да су силом спречили увоз нелегалног оружја, они су нас само обавестили како се оружје нелегално уноси у неке републике.

Запад, са САД на челу, једва је чекао да се стави на страну свих рушитеља Југославије, а против Срба и Србије. А касније, кад смо се опаметили, увидели смо да им је био циљ и отимање Косова. На крају не можемо занемарити ни улогу Ватикана у свему овоме.

После свега написаног, требало би да се запитамо да ли је Тито позитивна или негативна личност. Нека о томе просуде читаоци „Политике”.

Чедомир Илић,
пензионер, Београд