Од настанка плутонијума до „Волге“ на нуклеарни погон

Од нашег специјалног извештача

Москва – Постоје музеји у свету из најразличитијих области које човек може да замисли, а свакако је један од веома интересантних и јединствених посвећен нуклеарној енергији и њеним најновијим достигнућима. Налази се у Москви, у оквиру ВДНК парка, где посетиоци могу да се упознају са детаљним историјатом развоја нуклеарне науке, сазнају о коришћењу атомске енергије у мирнодопске и одбрамбене сврхе, о тренутном стању нуклеарне индустрије и њеним перспективама.

А зашто је то сада важно? Па пре свега због тога што се раније није много причало о нуклеарним бомбама и уопште о тој индустрији. Увек је била обавијена велом тајне, посебно у другој половини прошлог века, али и данас људи страхују од градњи нуклеарних електрана у њиховом комшилуку, а посебно од употребе атомског оружја.

Е баш зато је у овом музеју све прилагођено томе да и лаици, а не само они који се тиме баве, могу да схвате о чему се овде заправо ради. Погледе посетилаца на самом улазу привлачи велики уметнички објекат у центру сале, који фигуративно показује структуру атома. Управо са овог места водичи почињу своју причу о павиљону који је настао уз подршку руске државне корпорације „Росатом”, и његовој историји.

Експонати су заиста занимљиви. На пример, ту је чувена цар-бомба, најмоћнија експлозивна направа икада направљена у историји човечанства. Бомба је уврштена у Гинисову књигу рекорда као најмоћнији термонуклеарни уређај који је прошао тест. Ова термонуклеарна ваздушна бомба створена је у СССР-у од 1956. до 1961. године од стране групе нуклеарних физичара и била је најмоћније оружје икада створено и тестирано. Њен бљесак је примећен и у Норвешкој, на Гренланду и Аљасци. Ко год жели овде може да погледа и снимак те експлозије…

А будући да је велико интересовање изазвао филм „Опенхајмер”, интересантно је видети копије фотографија америчког физичара Ј. Роберта Опенхајмера, творца атомске бомбе, заједно са бројним сликама и другим тајним документима у такозваној обавештајној соби.

У једној од просторија посетиоци могу да се врате у прошлост и виде како су живели становници такозваних затворених градова из педесетих и шездесетих година прошлог века, који су били повезани са нуклеарном индустријом. Представљено је и како је изграђен и како се живело у „атомском” граду Сарову.

Ту су и разни нуклеарни пројекти из времена СССР-а. Интересантна је „Волга” на нуклеарни погон, а постоји и могућност уласка у контролну собу ледоломца, где се свако осети као да се налази негде на пучини на путу ка Северном полу, јер се осети љуљање и чују се команде капетана – а затим све застане када је урањање завршено.

Овде се може наћи одговор како је настао први плутонијум, како изгледа дирижабл „атомски владар неба” а како лансирање нуклеарног реактора, нуклеарни хеликоптер и подморница, локомотива на нуклеарни погон, као и роботске руке које представљају десну и леву хемисферу мозга и учествују у емисији која представља еволуцију човечанства. А важан је и уговор о забрани тестирања нуклеарног оружја у атмосфери, свемиру и под водом.

Пажњу привлаче и подруми немачке фабрике уранијума, Комбинат број 817, где се производио плутонијум за оружје... Сазнајемо и да је већ 1954. године у Обњинску радила прва индустријска нуклеарна електрана, а да су у исто време совјетски научници већ спроводили експерименте на токамаку – основи термонуклеарног реактора.

На првом спрату је и изложба „Савремена нуклеарна индустрија” која је посвећена садашњости, а значајна је за упознавање могућности коришћења нуклеарне технологије у енергетици, медицини, прехрамбеној индустрији (преради хране) и пољопривреди (десалинизацији воде).

Ко је заинтересован може ући у зону под називом „Атомаријум” са научно-образовном лабораторијом у којој се може радити на правом атомском микроскопу и другој високотехнолошкој опреми, али и у „Алеји знања”, која је посвећена открићима и садржи чињенице из живота великих научника Ајнштајна, Мендељејева, Њутна и Питагоре. Ту се говори о томе како су велики људи успели да се одвоје од рутинског посла, отварајући тако пут изненадном „просветљењу”.

Од изложби су свакако међу најзанимљивијима: „Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија”, „Улога совјетске обавештајне службе у нуклеарном пројекту”, „Нуклеарна трка”, „Кузкина мајка”, „Московски уговор из 1963”...

А да би се све лепо обишло потребно је време. И наравно, удобне ципеле јер је шетња по музеју дуга чак седам километара. Научнотехнолошки изложбени комплекс смештен је на седам спратова, од којих су три подземна. Да се на овом месту размишљало о свим генерацијама, говори и чињеница да постоји – простор за игру.

Одрасли могу ту да возе бицикле за вежбање, да играју стони тенис, ваздушни хокеј, или на пример шах, а деца да уживају у спуштању на тобогану, играју се у базену са лоптицама, учествују у интерактивној игри „сакупи атом” или се пењу на специјални зид. Ко се умори може да предахне и на последњем спрату где се налази ресторан са отвореном видиковцем и јединственим менијем, али и „зеленим кровом” са системом за складиштење влаге. Занимљиво је да док се ужива у сласним залогајима уједно може доста тога научити о историји хране, научним открићима у области гастрономије, јелима из прошлости, али и свему ономе што ће нам донети будућност. А савет кувара је – пробајте нешто ново! Да ли то руска супа боршч или колач назван по балерини Ани Павловој или атому – није битно. Свакако је додатак једној лепој успомени која се носи из овог веома специфичног музеја.

Од рада на наоружању до идеје о разоружавању

Истраживања нуклеарних технологија у СССР-у почела су тридесетих година прошлог века и то у Лењинградском физичко-техничком институту. Неки од научника су замишљали потенцијал уранијума као оружја, али је то било веома далеко од практичне примене, па су истраживања обустављена. На почетку битке за Стаљинград, совјетско руководство је донело одлуку да настави истраживања. СССР је убрзо ушао у нови рат – хладни, а почела је и технолошка трка између њих и САД. Обе земље су схватиле да је атомска снага одлучујући аргумент у борби за лидерство. Совјетски физичари су морали да превазиђу низ проблема за које није било готовог решења: да пронађу одговарајући уранијум, екстрахују га и обогате, створе од уранијума елемент који не постоји у природи – плутонијум и створе и тестирају бомбу. Захваљујући оригиналним мултимедијалним решењима, артефактима и документарним доказима, посетиоци који посете Музеј „Атом” биће међу документима и експонатима који су заувек променили свет. На крају је рад на оружју, на срећу, довео свет до идеје о потреби разоружања.

Атомске електране раде и ако авион падне на њих

Нуклеарна или атомска енергија за стручњаке из ове области је прилика да се минимизира емисија угљеника. У Музеју „Атом” сазнајемо да је то далеко одмакло и да стручњаци тачно знају како могу да изграде поуздане нуклеарне електране, заштићене од цунамија и земљотреса. Какао се тврди, оне су у стању да наставе са радом чак и ако путнички авион падне на електрану. Осим производње електричне енергије, сматра се да нуклеарне технологије помажу и у лечењу рака, дезинфекцији производа и пречишћавању воде. А циљ је да се у будућности захваљујући томе искорене глад, климатске промене, болести и акутне несташице енергије.