Портрет са драмом и дамом

Многи од најбољих филмова легендарне немачке ауторке Маргарете фон Трота носили су протагонисти који одбијају да се повинују родним и друштвеним нормама. Или је боље рећи протагонисткиње, зато што је Фон Трота у својим филмским делима истрајно нудила сопствено виђење славних жена из прошлости – великих историјских феминисткиња.

 Једна од њих је Ингеборг Бахман (1926–1973), аустријско-немачка песникиња, филозоф и писац радио-драма, о којој је Фон Трота снимила филм назван „Ингеборг Бахман – Путовање у пустињу” деликатно истражујући период њеног живота који је, одбијајући брак, провела са славним швајцарским писцем Максом Фришем, у компликованој, сложеној и по њу разарајућој љубавној вези, после које се одала алкохолу и таблетама.

У овом елегантном и врхунски снимљеном филму префињеног укуса, уочљива је редитељска заинтересованост за истраживање односа између два утицајна писца, а не само између мушкарца и жене и за то како су се они (не) слагали једно с другим. Интелектуална суревњивост, љубомора, чак и завист стизала је са Фришеве стране као реакција на успехе жене коју је волео, али и држао у својеврсној заточености у свом швајцарском дому. Два позната писца у истој соби никада не слути на добро. Бахманова, у глумачкој реинкарнацији врло добре Вики Крипс, пролази кроз ноћну мору љубавне зависности у насилној вези са Фришем (савршени Роналд Церфелд), али је Фон Трота води до визије ослобођења. Ова самопоуздана, наочита, прилагодљива, паметна и харизматична млада жена ишла је испред свог времена, везујући се више за људе него за сопствено дело. Отворено се залагала за истинску еманципацију жена, и приватну и политичку и духовну, и за ослобађање од патријархалног друштва. У првом послератном периоду када је Бахманова стасавала постигла је да буде слободна, самосвојна и равноправна са мушкарцима који су је и поштовали и дивили се њеном уму, па и њеној лепоти...

Драматуршки, филм Фон Троте се креће напред-назад кроз три фазе живота Бахманове. Прва је њено познанство, завођење и затим и суживот са Максом Фришем у суморном Цириху. Следи њено путовање у египатску пустињу са младим драматургом Адолфом Опелом (Тобијас Реш) и као трећа фаза – ту су тренуци њеног слома (уз злоупотребу недозвољених супстанци и алкохола). Велику снагу, осим директора фотографије Мартина Гшлахта, филму даје глумица Вики Крипс која без напора прелази с немачког и француског на италијански језик док се као Бахманова креће између различитих земаља. Крипсова чини да сва унутрашња превирања Ингеборг Бахман буду болно стварна и уверљива. Она пуни екран садржајем у изразима очију, са својим покретима и фигуром. Бахманова је увек била у елегантној и привлачној одећи на књижевним али и монденским скуповима и догађајима, а Крипсова је заједно са костимографима дочарала како је то све могло да изгледа у реалном времену и просторима у којима је песникиња боравила...

Маргарете фон Трота гради филм „Ингеборг Бахман – Путовање у пустињу” као скуп сећања и приповедање прича о једном мистичном и сложеном женском идентитету, о жени независног уметничког ума, с једне стране, и жени што жуди за снажном, готово очинском фигуром мушкарца, с друге. Злостављани партнер или идеалистички сањар? Ко је заиста Ингеборг Бахман? Њен филмски портрет остао је некако недовршен. Можда баш зато и интригантнији гледаоцу.