Увек сам за домаћег играча

Партизан је и ове године изабрао пут којим се ређе иде. Више година заредом клуб из Хумске не личи на себе. Тренутна ситуација у клубу и око њега је таква да је практично данас свако у стању да стане на црту некадашњем фудбалском великану старе Југославије. Нарушавање клуба, рушење угледа Партизана, почело је тачно пре осам година. Тадашње а и садашње руководство које је стално у рату са навијачима, некадашњим асовима овог клуба, неистомишљеницима, по многима је глави кривац. Упирати прстом према самој врхушки клуба, не значи да ће се нагомилани проблеми сами од себе решити. Зато је, кажу, на играчима и стручном штабу обавеза више – да спасу свој клуб од пропасти.

Само у четири дана Црвена звезда је очитала две добре лекције свом највећем противнику на зеленом пољу. Многи тврде да није могло другачије, да је тренутно вишеструки шампион дубоко загазио ка рушењу нових рекорда, као и да у стручном штабу многе ствари не штимају како би требало. Алберт Нађ, сарадник Игора Дуљаја у стручном штабу, чини се да је у овом моменту најкомпетентнија личност, неко ко је у клубу од својих најранијих дечачких дана. Нађ спада у групу оних људи који увек говоре јавно и гласно, без устезања и бојазни због евентуалних последица.

– Ми смо демократско друштво, Партизан је одувек био клуб у коме си могао да кажеш шта ти смета, а да за то ниси сносио последице. Људски је да се разговара, па и када је тешко, ма колико некога истина болела. Партизан је увек био изнад сваког појединца, то је спортска институција која ће вечно трајати, без обзира на повремене падове који су у фудбалу уобичајена ствар.

Како оцењујете ову сезону коју Партизан поново завршава без трофеја?

Истина је да смо током читаве сезоне имали успоне и падове. Обично, кад не освојите ниједан трофеј, то се сматра неуспехом. Међутим, ако упоредимо прошлу и ову сезону, онда је јасно да имамо прилику да будемо успешнији него 2023. године. До краја првенства очекују нас директни дуели са тимовима са којима се боримо за друго место. Ако и ту шансу, као недавно у Купу, будемо пропустили, онда можемо да кажемо да је то дебакл. Објективно говорећи, Звезда у овом тренутку има квалитетнији и бољи тим од нашег. Имају неколико сјајних играча, посебно ценим Александра Катаија, Мирка Иванића, Шерифа Ндиајеа...

Шта је данас ново у клубу у односу на време док сте носили црно-бели дрес?

Пре свега чињеница да имамо много већи број странаца у екипи него 2003. године, када смо се први пут  пласирали у Лигу шампиона. Тада су Партизанов дрес од странаца носили само Тарибо Вест и Пољак Жонса, док je на клупи био Немац Лотар Матеус. Међутим, статистика показује да су увек, бар када смо имали одличне резултате, главну окосницу екипе чинили домаћи играчи, који су поникли у нашој школи. Далеко од тога да имам нешто против странаца, јер сам и сам зарађивао хлеб у иностранству.

Да ли је тачно да Партизан преко Хрвата Дарија Срне, који је са садашњим шефом стручног штаба Игором Дуљајем играо у украјинском Шахтјору, углавном доводи  стране играче у клуб?

Наш тренер је недавно сам изјавио да су му Дарио Срна и људи око њега доста помогли по том питању. Лично, ако мене питате, увек сам за то да доведемо домаћег играча.

Какав однос имате са Игором Дуљајем, с обзиром на то да се у јавности створила слика да нисте у добрим односима?

Професионалан пре свега. Познато је да смо дуго играли заједно. Он има свој став, ја свој. И то је легитимно. Алберт Нађ није климач главом, неко ко ће се трудити да се некоме допадне. Посао којим се бавим радим га из срца и душе. Две године сам био тренер у Телеоптику, пре тога почео сам од нуле у Раковици, где сам много тога научио.  Спадам у ону групу људи која увек јавно износи своје мишљење. Такође, ценим када ми саветници кажу да нешто није добро. На крају, главни тренер је носилац целе те параде.

Да ли сте се некада посвађали са Дуљајем?

Било је расправе, али се никада нисмо посвађали! То је по мом мишљењу нормално. Не кријем, било је и повишених тонова. Често му кажем, посебно када води утакмицу, да најпре мора да елиминише емоције. Јер, када има превише емоција, тада се најлакше праве грешке.

Многи кажу да сте претходни дерби водили добро и да сте били превише одмерени. У једном тренутку сте „запретили” да нећете водити екипу. Због чега?

Много сам научио од Ивице Осима и Луиса Арагонеса. Не кажем да нисам слушао савете и Љубише Тумбаковића, Радомира Антића. Био сам четири године координатор у клубу. За то време освојили смо шест титула, две дупле круне, ушли у Лигу шампиона, четири пута играли у Лиги Европе. Поред себе сам имао људе из клуба, Вању Радиновића, Вука Рашовића, Сашу Станојевића. Све деца Партизана. Међутим, добро знам да овај посао уопште није лак. Не желим, када већ преузимам одговорност, да ми него наређује шта треба да радим. Ако самостално водим утакмицу, као у овом случају дерби, не желим никакве видове комуникације, нити било коју врсту притиска. Спреман сам да преузмем одговорност у потпуности. Тренерима је кофер увек иза врата.

Какво је тренутно стање у Партизану, да ли се према играчима и стручном штабу измирују дуговања на време?

Док сам играо у Шпанији за Овиједо, нисам примао плату чак годину дана. Па ни тада нисам желео да напустим клуб, саиграче, да изневерим навијаче. Партизан је мој живот. На првом месту су моја деца, супруга и Партизан. То су три главна стуба у мом животу. Свуда постоје проблеми, срећом често и држава помогне наш клуб када смо у невољи. Чини и се више него икада. Финансијски не можемо да се жалимо, мада увек може и боље.

Како поново вратити навијаче на стадион?

Навијачи су саставни део клуба. Када сам био „клинац” није ме занимало ко је председник, спортски директор или генерални директор. Радовао сам се сваком успеху вољеног клуба а туговао када смо губили. Надам се да ће се и тај проблем брзо решити, јер ниједан клуб, па ни наш, не може да живи без навијача. Моје срце увек куца за Партизан

Да ли има играча кога бисте већ овог лета волели да видите у Партизану?

Наравно да има. Ту пре свега мислим на нове домаће снаге. Свиђа ми се како игра Видосављевић из крагујевачког Радничког, Станић из ТСЦ-а, Глушчевић, Миладиновић. Има неколико добрих играча и у Новом Пазару.

Многи кажу да менаџери у доброј мери утичу на квалитет фудбала у Србији?

Не може ниједан менаџер да буде јачи од било ког клуба. Имам мишљење о тим људима. Када је Партизан водио Драган Ђурић, заједно са Браном Ружићем и Милетом Јовичићем, ми смо имали прегршт успеха. данас родитељи пуно греше, желе да своје фрустрације лече преко деце. А то је врло погрешан потез.

Ђоковић најбољи спортиста данашњице

За вас је Новак Ђоковић најбољи спортиста данашњице?

– Познајемо се лично. Када Новак Ђоковић прође било којом улицом у Београду или Србији треба да станемо и да му се поклонимо за све оно што је урадио за ову напаћену земљу. Ђоковић је једина светла тачка ове земље, он је по мени, права спортска ВИП личност Србије. Где год да се појави отварају му се сва врата. Јесте навијач Звезде, али и неко ко неизмерно цени спортисте из других клубова. Велики наклон и Николи Јокићу.

Одбио мађарски пасош због мајке Србије

Када је давне 1994. године тадашњу СРЈ обузело неко време зла и пакости, када су се многе силе устремиле ка нашој земљи, трпели су и спортисти. Део њих је прихватио да узме држављанство суседних земаља, али било је и оних који су одлучно рекли не!

Алберт Нађ који потиче из мешовитог брака (отац Мађар а мајка Српкиња) тада је могао да бира. Иако је имао бројне понуде на крају је остао доследан томе да носи грб своје земље.

Добро се сећам када су неки други пасоши због ситуације у нашој земљи вредели право богатство. Нажалост, многи су отишли. Истина је да су ми комшије нудиле да добијем њихов пасош, међутим, није ми пало на памет да издам моју земљу. Србија је једина моја отаџбина. Већи сам Србин од многих, да не кажем шта сам све урадио за ову земљу. Моја мајка је Српкиња, отац и деда су рођени у Земуну. Поносан сам што живим у Србији.