Uvek sam za domaćeg igrača

Partizan je i ove godine izabrao put kojim se ređe ide. Više godina zaredom klub iz Humske ne liči na sebe. Trenutna situacija u klubu i oko njega je takva da je praktično danas svako u stanju da stane na crtu nekadašnjem fudbalskom velikanu stare Jugoslavije. Narušavanje kluba, rušenje ugleda Partizana, počelo je tačno pre osam godina. Tadašnje a i sadašnje rukovodstvo koje je stalno u ratu sa navijačima, nekadašnjim asovima ovog kluba, neistomišljenicima, po mnogima je glavi krivac. Upirati prstom prema samoj vrhuški kluba, ne znači da će se nagomilani problemi sami od sebe rešiti. Zato je, kažu, na igračima i stručnom štabu obaveza više – da spasu svoj klub od propasti.

Samo u četiri dana Crvena zvezda je očitala dve dobre lekcije svom najvećem protivniku na zelenom polju. Mnogi tvrde da nije moglo drugačije, da je trenutno višestruki šampion duboko zagazio ka rušenju novih rekorda, kao i da u stručnom štabu mnoge stvari ne štimaju kako bi trebalo. Albert Nađ, saradnik Igora Duljaja u stručnom štabu, čini se da je u ovom momentu najkompetentnija ličnost, neko ko je u klubu od svojih najranijih dečačkih dana. Nađ spada u grupu onih ljudi koji uvek govore javno i glasno, bez ustezanja i bojazni zbog eventualnih posledica.

– Mi smo demokratsko društvo, Partizan je oduvek bio klub u kome si mogao da kažeš šta ti smeta, a da za to nisi snosio posledice. Ljudski je da se razgovara, pa i kada je teško, ma koliko nekoga istina bolela. Partizan je uvek bio iznad svakog pojedinca, to je sportska institucija koja će večno trajati, bez obzira na povremene padove koji su u fudbalu uobičajena stvar.

Kako ocenjujete ovu sezonu koju Partizan ponovo završava bez trofeja?

Istina je da smo tokom čitave sezone imali uspone i padove. Obično, kad ne osvojite nijedan trofej, to se smatra neuspehom. Međutim, ako uporedimo prošlu i ovu sezonu, onda je jasno da imamo priliku da budemo uspešniji nego 2023. godine. Do kraja prvenstva očekuju nas direktni dueli sa timovima sa kojima se borimo za drugo mesto. Ako i tu šansu, kao nedavno u Kupu, budemo propustili, onda možemo da kažemo da je to debakl. Objektivno govoreći, Zvezda u ovom trenutku ima kvalitetniji i bolji tim od našeg. Imaju nekoliko sjajnih igrača, posebno cenim Aleksandra Kataija, Mirka Ivanića, Šerifa Ndiajea...

Šta je danas novo u klubu u odnosu na vreme dok ste nosili crno-beli dres?

Pre svega činjenica da imamo mnogo veći broj stranaca u ekipi nego 2003. godine, kada smo se prvi put  plasirali u Ligu šampiona. Tada su Partizanov dres od stranaca nosili samo Taribo Vest i Poljak Žonsa, dok je na klupi bio Nemac Lotar Mateus. Međutim, statistika pokazuje da su uvek, bar kada smo imali odlične rezultate, glavnu okosnicu ekipe činili domaći igrači, koji su ponikli u našoj školi. Daleko od toga da imam nešto protiv stranaca, jer sam i sam zarađivao hleb u inostranstvu.

Da li je tačno da Partizan preko Hrvata Darija Srne, koji je sa sadašnjim šefom stručnog štaba Igorom Duljajem igrao u ukrajinskom Šahtjoru, uglavnom dovodi  strane igrače u klub?

Naš trener je nedavno sam izjavio da su mu Dario Srna i ljudi oko njega dosta pomogli po tom pitanju. Lično, ako mene pitate, uvek sam za to da dovedemo domaćeg igrača.

Kakav odnos imate sa Igorom Duljajem, s obzirom na to da se u javnosti stvorila slika da niste u dobrim odnosima?

Profesionalan pre svega. Poznato je da smo dugo igrali zajedno. On ima svoj stav, ja svoj. I to je legitimno. Albert Nađ nije klimač glavom, neko ko će se truditi da se nekome dopadne. Posao kojim se bavim radim ga iz srca i duše. Dve godine sam bio trener u Teleoptiku, pre toga počeo sam od nule u Rakovici, gde sam mnogo toga naučio.  Spadam u onu grupu ljudi koja uvek javno iznosi svoje mišljenje. Takođe, cenim kada mi savetnici kažu da nešto nije dobro. Na kraju, glavni trener je nosilac cele te parade.

Da li ste se nekada posvađali sa Duljajem?

Bilo je rasprave, ali se nikada nismo posvađali! To je po mom mišljenju normalno. Ne krijem, bilo je i povišenih tonova. Često mu kažem, posebno kada vodi utakmicu, da najpre mora da eliminiše emocije. Jer, kada ima previše emocija, tada se najlakše prave greške.

Mnogi kažu da ste prethodni derbi vodili dobro i da ste bili previše odmereni. U jednom trenutku ste „zapretili” da nećete voditi ekipu. Zbog čega?

Mnogo sam naučio od Ivice Osima i Luisa Aragonesa. Ne kažem da nisam slušao savete i Ljubiše Tumbakovića, Radomira Antića. Bio sam četiri godine koordinator u klubu. Za to vreme osvojili smo šest titula, dve duple krune, ušli u Ligu šampiona, četiri puta igrali u Ligi Evrope. Pored sebe sam imao ljude iz kluba, Vanju Radinovića, Vuka Rašovića, Sašu Stanojevića. Sve deca Partizana. Međutim, dobro znam da ovaj posao uopšte nije lak. Ne želim, kada već preuzimam odgovornost, da mi nego naređuje šta treba da radim. Ako samostalno vodim utakmicu, kao u ovom slučaju derbi, ne želim nikakve vidove komunikacije, niti bilo koju vrstu pritiska. Spreman sam da preuzmem odgovornost u potpunosti. Trenerima je kofer uvek iza vrata.

Kakvo je trenutno stanje u Partizanu, da li se prema igračima i stručnom štabu izmiruju dugovanja na vreme?

Dok sam igrao u Španiji za Ovijedo, nisam primao platu čak godinu dana. Pa ni tada nisam želeo da napustim klub, saigrače, da izneverim navijače. Partizan je moj život. Na prvom mestu su moja deca, supruga i Partizan. To su tri glavna stuba u mom životu. Svuda postoje problemi, srećom često i država pomogne naš klub kada smo u nevolji. Čini i se više nego ikada. Finansijski ne možemo da se žalimo, mada uvek može i bolje.

Kako ponovo vratiti navijače na stadion?

Navijači su sastavni deo kluba. Kada sam bio „klinac” nije me zanimalo ko je predsednik, sportski direktor ili generalni direktor. Radovao sam se svakom uspehu voljenog kluba a tugovao kada smo gubili. Nadam se da će se i taj problem brzo rešiti, jer nijedan klub, pa ni naš, ne može da živi bez navijača. Moje srce uvek kuca za Partizan

Da li ima igrača koga biste već ovog leta voleli da vidite u Partizanu?

Naravno da ima. Tu pre svega mislim na nove domaće snage. Sviđa mi se kako igra Vidosavljević iz kragujevačkog Radničkog, Stanić iz TSC-a, Gluščević, Miladinović. Ima nekoliko dobrih igrača i u Novom Pazaru.

Mnogi kažu da menadžeri u dobroj meri utiču na kvalitet fudbala u Srbiji?

Ne može nijedan menadžer da bude jači od bilo kog kluba. Imam mišljenje o tim ljudima. Kada je Partizan vodio Dragan Đurić, zajedno sa Branom Ružićem i Miletom Jovičićem, mi smo imali pregršt uspeha. danas roditelji puno greše, žele da svoje frustracije leče preko dece. A to je vrlo pogrešan potez.

Đoković najbolji sportista današnjice

Za vas je Novak Đoković najbolji sportista današnjice?

– Poznajemo se lično. Kada Novak Đoković prođe bilo kojom ulicom u Beogradu ili Srbiji treba da stanemo i da mu se poklonimo za sve ono što je uradio za ovu napaćenu zemlju. Đoković je jedina svetla tačka ove zemlje, on je po meni, prava sportska VIP ličnost Srbije. Gde god da se pojavi otvaraju mu se sva vrata. Jeste navijač Zvezde, ali i neko ko neizmerno ceni sportiste iz drugih klubova. Veliki naklon i Nikoli Jokiću.

Odbio mađarski pasoš zbog majke Srbije

Kada je davne 1994. godine tadašnju SRJ obuzelo neko vreme zla i pakosti, kada su se mnoge sile ustremile ka našoj zemlji, trpeli su i sportisti. Deo njih je prihvatio da uzme državljanstvo susednih zemalja, ali bilo je i onih koji su odlučno rekli ne!

Albert Nađ koji potiče iz mešovitog braka (otac Mađar a majka Srpkinja) tada je mogao da bira. Iako je imao brojne ponude na kraju je ostao dosledan tome da nosi grb svoje zemlje.

Dobro se sećam kada su neki drugi pasoši zbog situacije u našoj zemlji vredeli pravo bogatstvo. Nažalost, mnogi su otišli. Istina je da su mi komšije nudile da dobijem njihov pasoš, međutim, nije mi palo na pamet da izdam moju zemlju. Srbija je jedina moja otadžbina. Veći sam Srbin od mnogih, da ne kažem šta sam sve uradio za ovu zemlju. Moja majka je Srpkinja, otac i deda su rođeni u Zemunu. Ponosan sam što živim u Srbiji.