Планина је срце равне Војводине

Нови Сад – Ретко ће се рећи да и равна Војводина има планину, а да то не личи на виц. А да плодна равница има и шума – тек је за причу. Али на Фрушкој гори има и једног и другог. Давно је Ајнштајн рекао да је све релативно. Фрушка гора је бисер Војводине и у њеном срцу је најстарији српски национални парк на 26.000 хектара. Само у ужој зони има хиљаду врста биљака, шездесет врста сисара, двеста врста птица и другог животињског света. Шумске стазе, излетишта, врдничка бања, манастири, Сремски Карловци, винарије и ловишта леже у привлачној снази Фрушкогорја.

Десетину већих излетишта уређује управљач националног парка, ЈП НП „Фрушка гора”. Још десетине мањих излетничких места посећују туристи. Живко Цветковић, в. д. директора ЈП, истиче да је Фрушка гора сада на пола сата вожње брзом пругом од Београда, а да ће бити на сат од Западне Србије и Републике Српске, када 2026. године буде завршен Фрушкогорски коридор. Транзитни саобраћај изместиће се и Фрушка гора биће предата, како каже, истинским заљубљеницима у природу, па очекују и више туриста. А 2023. их је већ било 30 одсто више него годину пре.

Покрајинска влада је дала 39 милиона динара да се на Стражилову уреди стаза која води до гроба и споменика Бранку Радичевићу, песнику, чија се 200. годишњица рођења обележава ове године. Управа НП трпи и јавне критике, али тврди да ради по закону, поставља се камена коцка, уклоњена су само изваљена стабла. На стази се замењују оштећене табле са Бранковим стиховима, поставља пет одморишта са клупама и пет дрвених мостића испод којих се усмеравају ерозивне бујице.

Уређује се и излетиште Липовача, оштећено у јулском невремену. Лане је постављено 250 гарнитура, рустик елемената, клупа и столова. Пред празнике је покошено на Бранковцу, Змајевцу, Летенки, Иришком венцу, а око тих послова помажу и сремскомитровачки затвореници пред којима је скори повратак на слободу.

Улазница кошта 100 динара за посетиоца (пешака) дневно, а за аутомобил 300, без обзира колико је људи у њему. Директор објашњава да се улаз у НП „Фрушка гора” наплаћује углавном викендом, а највише на Гребенском путу, Змајевцу, Бранковцу, Лежимирској раскрсници, као и да им је државни ревизор замерио јер нема наплате сваки дан, али за то би им требало још 60 радника. Стога је започет пројекат електронске наплате проласка.

Рачуна се да се са е-наплатом почне до 2026. и отварања Фрушкогорског коридора. Посао је захтеван и требало би да се изгради и увеже у систем 16 улазних капија. Е-наплатом рачуна се на више прихода која треба да се врати заштити флоре, фауне и геолошког наслеђа на Фрушкој гори.

Годишње се од накнаде сада слије десетак милиона, а укупно је прихода НП око 500 милиона. Шумарска делатност доноси 60 одсто прихода. Зато су честа питаља зашто се толико сече, зашто ужа зона заштите, а то је 500 хектара, није већа? Директор понавља да има лаичких коментара, а да је за сваки сантиметар овде своју реч дала шумарска струка. Тренутно се сеча одвија, додаје, по санационим плановима, након невремена.

Ове године очекује се реновирање инфо-центра НП, за шта су покрајинска влада и Министарство туризма издвојили 172 милиона динара, а чека се јавни позив за извођача радова. Замишљено је пет делова тог центра: за Епархију сремску и посете манастирима, сувенирница, винотека, бањски туризам, ловство, спорт и рекреација. Четири станице за пуњаче бицикала су већ постављене (код споменика, на Бранковцу, Змајевцу, Летенци), а пета треба да буде на инфо-центру.

Покренут је и пројекат Визиторског центра за бизоне. Жеља је да се туристима обезбеди да могу са безбедне удаљености да посматрају и сликају животиње. Јер их има само овде. Након што је мужјак у петочланом крду угинуо након јулског невремена, због повреде и органских аномалија, ради се на увозу из Чешке нове мушке јединке, полно зрелог, четири године старог, као и још једне женке. Очекује се да ти нови бизони стигну до лета.