Много је напуштених јавних објеката у Нишу

У Нишу последњих деценија све више јавних и пословних објеката стоји празно и неискоришћено, о чему сам већ писао.

Ових дана запазио сам још неке које би вредело поменути. Прескочићу поново помињање све више празних локала у нишком подземном пролазу, Тржном центру „Калча” и „Меркатор”, који се сада зове „Рода”. У главној улици, у центру Ниша, већ више деценија стоји затворен некада врло посећен ресторан Угоститељске школе са старим, нишким, именом „Маргер”.

Иако се у средствима јавног информисања, чак више пута годишње, објављује да су ученици нишке Угоститељске школе, на нашим и страним такмичењима, освајачи највиших награда и победници многих других екипа, њихове награђене кулинарске специјалитете није могуће пробати у Нишу. Својевремено се то могло у њиховом ресторану „Маргер”, где су обављали стручну праксу, који сада стоји затворен, а отворено је више од стотину других нових ресторана, пицерија и ћевабџиница.

У истом блоку, у центру Ниша, у улици Пријездиној, стоји празан и закључан некад познати Занатски дом, изграђен средствима нишких занатлија пре Другог светског рата. У њему је после педесетих година био врло посећен биоскоп „Чегар”, а у сали с бином приређиване су позоришне представе ученика нишких школа. Чак сам и ја, као ученик, глумио у једној од њих. У рокерско време нишке омладине, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, уместо биоскопа у том дому је отворен један од најпознатијих нишких диско клубова, „Diamond Club”, где су приређиване врло посећене игранке. У истој згради у то време постојала је и позната, врло посећена нишка мераклијска кафана „Еснаф”. Нажалост, ничег од тога више нема и Занатски дом стоји закључан и пропада.

Иста судбина задесила је и некад познати Учитељски дом изграђен на Синђелићевом тргу, тридесетих година, по пројекту познатог нишког архитекте, руског порекла Јулијана Дјупона. У годинама после рата у њему је била Уметничка школа, а у дворишту дома, преко пута тада Педагошке школе, приређиване су лети врло посећене игранке. У сали Учитељског дома био је једно време дечји биоскоп „Кекец”, у чијој сали су одржаване и школске позоришне представе. Касније, осамдесетих година, у приземљу дома било је представништво и нишка књижара Штампарије „Просвета”.

И Учитељски дом, као и Занатски дом, више нису у власништву учитеља и занатлија. Постојале су иницијативе да им се они врате, али за сада без успеха.

Мр Михаилo Медведев,
архитекта, Ниш