Бесплатан ручак за младе који искључе телефоне

Специјално за „Политику”

Драган Јаковљевић

Будимпешта – Донедавно тешко замислива пракса да се у неком ресторану у Будимпешти може ручати бесплатно постала је стварност у ланцу ресторана „Вакварју” након што је њихова управа покренула акцију „Мобилни искључен, искуство укључено”. Иницијатори од учесника једино траже да током боравка у ресторану ставе своје мобилне телефоне у кутију и да се за то време посвете међусобним разговорима. Последња у низу таквих седмодневних акција организована је крајем априла, привукавши велики број заинтересованих гостију.

Принцип акције је да, уколико сви чланови породице пристану да своје искључене мобилне телефоне ставе у кутију која је током оброка запечаћена, деца млађа од 14 година добијају бесплатни мени. За парове који у време акције посете ресторан, предвиђена је по чаша шампањца, под условом да ни они током обеда не користе телефоне.

Бесплатном добош-тортом угоститељи награђују непосредне разговоре које у тим приликама воде баке и деке са својим унуцима, под условом да испричају и понеку занимљиву анегдоту из свог живота.

„Вредно је труда да доживимо овакве тренутке, да постављамо питања, да учимо од наших бака и дедова, јер они имају огромну животну мудрост, могу да причају приче о нашим прецима, могу да нам дају осећај припадности”, истичу у управи ресторана, уз напомену да својом акцијом желе да ојачају међугенерацијске односе, поред осталог, и тортом из њихове посластичарнице „Добаји”.

„Позивамо све да, ако имају прилику, следећи пут промене улоге: нека унуци буду ти који ће позвати своје баке и деке на заједнички ручак, показујући на тај начин важност повезивања генерација. Наравно, дочекујемо и баке и деке с малом децом, а у том случају је дечји мени наш поклон”, напомиње Рудолф Шемшеји, власник ланца ресторана „Вакварју”.

Према његовим речима, принцип у оваквим акцијама је да заинтересовани приликом резервације места у било ком њиховом ресторану назначе телефоном или онлајн да желе да учествују у програму „Мобилни искључен, искуство укључено”.

Психолози кажу да је ова акција вишеструко корисна јер може да буде важан корак у лечењу болести зависности, у које одавно убрајају патолошку везаност многих за мобилне телефоне и друштвене мреже. Психотерапеут Моника Киш подсећа на најновије податке до којих је дошла Америчка академија за педијатрију и саветује да је за децу веома важно да разговарају што више са својим родитељима и вршњацима, а не са тзв. паметним телефонима.

„Истраживачи саветују да деца до две године уопште не треба да буду изложена мобилним телефонима. Малишани узраста од три до пет година могу да користе телефон највише један сат, док се за децу од шест до 18 година не препоручује да то буде дуже од два сата дневно. Пошто се код деце брже развија нервни систем, дужа изложеност лошим надражајима током веће брзине деобе њихових ћелија, појачава ризик од ефеката штетних по здравље. Игрице на дигиталним екранима утичу на предњи део коре великог мозга и повећавају ниво допамина, хемијске супстанце задужене за добро расположење, попут кокаина. Показало се да је претерано излагање дигиталним технологијама директно повезано с психичким поремећајима и мањком пажње, кашњењем у когнитивном развоју, отежаним учењем и појачаном импулсивношћу, што је дејство слично опојним дрогама”, истиче Моника Киш.

Она примећује да и родитељи све више времена проводе пред разним екранима, а све мање са својом децом. Каже да није реткост видети маму и тату како гледају у своје телефоне док дете седи у колицима и покушава да привуче њихову пажњу. Будући да се не могу повезати с родитељима, деца почињу да се повезују с уређајима, што може резултирати зависношћу, а забрана даљег коришћења уређаја узрокује емотивну нестабилност, упозорава наша саговорница.

Додаје да се прекомерно коришћење технологије сматра узрочним фактором у порасту стопе дечје депресије, анксиозности, поремећаја пажње, аутизма, биполарног поремећаја, психозе и проблематичног понашања деце и адолесцената. Стога је, како каже Моника Киш, потребно да се акције сличне овој коју је покренуо ланац будимпештанских ресторана организују на много ширем нивоу. За свако друштво је, поручује она, од кључног значаја да његови чланови буду ментално здрави људи, што се посебно односи на младу генерацију која је и најугроженија експанзијом најновијих средстава за комуникацију.