Парк сећања на жртве Велеиздајничког процеса

Од нашег сталног дописника

Бањалука – После више година спорења између градских власти и мештана центра Бањалуке који су се побунили против изградње солитера одлучено је да се на том месту, уз централно градско шеталиште, изгради меморијал посвећен Велеиздајничком процесу. Ово ће бити још један у низу планираних паркова у главном граду Републике Српске, који ће истаћи кључне догађаје из прошлости или важне личности из српске историје.

Наиме, у Бањалуци је, сем Централног спомен-обележја палим борцима Војске РС, у току изградња парка посвећеног краљу Срба и Босне – Твртку, затим Кулину бану и књизи, као и Парка ћирилице.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић најавио је да ће парк посвећен Велеиздајничком процесу симболично украшавати споменик у облику свеће у знак сећања на један од најтежих периода за Бањалуку. „Тада су наши најумнији људи осуђени на смрт само зато што су били Срби, православци и писали ћирилицом”, подсетио је Станивуковић.

Парк ће се простирати на две хиљаде квадратних метара, имаће биоскоп и амфитеатар на отвореном. „Непосредно у близини овог парка налазиће се и ’Кућа Милановића’, први културни центар који оснивамо још од времена бана Тисе Милосављевића, као и парк књиге са спомеником Кулину бану”, најавио је Станивуковић. Период владавине Аустроугарске и Првог светског рата обележен је прогонима српске интелектуалне елите и српске младости, уз забрану употребе ћириличног писма и активности српских просветних и културних друштава. У Бањалуци већ постоји Споменик жртвама Велеиздајничког процеса, посвећен жртвама тог процеса из 1915. и 1916. године. Подигнут је на месту где су сахрањена петорица родољуба који су преминули у аустроугарским казаматима током Велеиздајничког процеса. Такви процеси вођени су и на другим местима на овим просторима. У процесу који је вођен у Бањалуци било је оптужено 156 Срба, а њих 16 било је осуђено на смрт. Молбама српске владе у егзилу они су ослобођени смртне казне, интервенцијом шпанског краља Алфонса Тринаестог, по коме је због тог чина названа улица у Бањалуци. У бањалучком процесу на затворску казну од две до 20 година осуђено је 87 људи, међу којима је био и историчар Владимир Ђоровић.

На Споменику жртвама Велеиздајничког процеса, смештеном у склопу православног гробља у Бањалуци, уклесане су последње речи Драгослава Кесића: „Јавите Србији да је волим”. Кесић је заједно с четворицом Срба скончао у аустроугарском затвору „Црна кућа” у Бањалуци, а његове последње речи узимају се као симбол и сведочанство о приликама у којима је живео српски народ на анектираним територијама у време Аустроугарске.

Посебно место у парку Велеиздајничком процесу биће посвећено меморијалу који подсећа на чин Јована Митровића, који је мање познат у јавности. Он је, како објашњава историчар Зоран Пејашиновић, од судија затражио да обесе њега уместо Радивоја Раде Ђурановића, јер је овај млад, а уз то и будући учитељ и јединац, па ће се – ако га обесе – угасити и род и славска свећа Ђурановића.

„То је гест који ће, уверен сам, разумети сваки човек, које год расе, нације, конфесије, културе или каквог другог одређења био. То је свевремена и универзална порука и прича равна онима о подвизима античких хероја или ранохришћанских бораца за веру. У тој причи су саможивост и малодушност побеђени од јуначког срца и очинске душе нашег обичног човека. У тој причи неуки тежак Јован Митровић (из Хан Пијеска) размишља као државник – он не гледа годину, две или четири унапред, него размишља о још нерођеној деци, о будућим нараштајима. А као залог нуди највредније, најскупље што има – своју главу”, наводи Пејашиновић.

Он због тога сугерише градоначелнику Станивуковићу да још једном размисли о постојећем идејном решењу у којем, како сматра Пејашиновић, овај гест није адекватно вреднован.