Извор саборности и вере у опстанак

Мина Ћурчић

Кључну улогу за опстанак Срба на Косову и Метохији има Српска православна црква (СПЦ). Она је стожер око којег се окупља српски народ. Готово да не прође дан а да се на Космету не догоди ново страдање Срба, а са њима и имовине СПЦ. Ипак, наши сународници су одлучни да опстану и остану на своји вековним огњиштима, а управо је Српска православна црква извор снаге и вере у опстанак и останак. Њени православни храмови су места окупљања и сабирања. Ово посебно важи за Србе који живе јужно од Ибра, у енклавама, окружени непријатељски настројеним албанским суседима и неретко немају где да се саберу и окупе а да буду безбедни, осим у самим црквама.

Пример за то је Ђаковица, где данас само у манастиру Успења Пресвете Богородице бораве Срби и монахиње. У овом граду живи и једина српска повратница Драгица Гашић. Око цркве, као духовног ослонца, народ се окупља у тешким и страдалним временима. Зато је улога православне цркве, храмова и светиња на Косову и Метохији значајнија што су већи изазови и недаће с којима се суочавају Срби. Због свега тога и не чуди што је на мети напада албанског становништва на Космету, које подржавају приврмене институције у Приштини, без обзира на то ко је на њиховом челу, управо црква и њени верници. У хајци на Српску православну цркву и њене храмове, подсетимо, учествовала је и британска посланица и председница Одбора за спољну политику британског парламента Алиша Кернс. Оптужила је СПЦ да учествује у шверцу оружја из централне Србије на Космет, тако што се оружје превози возилима хитне помоћи и складишти у православним храмовима. А неретко баш у близини православних верских објеката, исписују се графити који величају терористичку УЧК.

Ови инциденти, који остају  некажњени, додатно узнемиравају Србе јер их подсећају на оружану организацију, чији су припадници починили бројне злочине над нашим народом, а њиховим командантима данас се суди у Хагу за злочине против човечности. Свој екстремизам и мржњу према српству и православљу Албанци су исказали и 11. јуна 2021. године, када су протестовали због литургије у Храму Христа Спаса у Приштини. Верски обред Срба доживели су као провокацију. Истог дана на зиду храма исписали су графит „Исус мрзи Србе” на енглеском језику, а још је страшнија чињеница да су протестанти то учинили наочиглед тзв. косовске полиције.

О високом степену угрожености српског наслеђа, верских и сакралних објеката сведочи и податак да је 23. октобра 2023. године у близини Храма Светог Димитрија у северном делу Косовоске Митровице тешком механизацијом прокопан пут преко старог српског гробља за потребе изградње куће једног Албанца. Реч је о православном гробљу које датира из периода 1912–1945. Прекопано је и на местима где су се налазили споменици, па су посмртни остаци били расути свуда по земљи. А током и после сукоба на Косову и Метохији, а након доласка међународних снага у јужну српску покрајину, објекти СПЦ су претрпели огромна разарања и пљачке. Од јуна 1999. године до данас на КиМ је порушено, уништено и спаљено више од 150 православних цркава и манастира, од којих су многи подигнути у 13. и 14. веку. У организованом насиљу само током мартовском погрома, 2004, уништено је, спаљено и оштећено 35 цркава и манастира. Од 1999. године уништено је и украдено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је и оштећено више од 5.260 надгробних споменика.

Са узурпацијом православних верских објеката на КиМ настављено је интензивно од доласка на власт Албина Куртија, па је од 2021. године забележено укупно 68 напада имовину СПЦ. Учестала су обијања и крађе из цркава и манастира, а најчешће се инциденти дешавају уочи великих православних празника како Срби не би могли у миру да их обележе. Српске државне инститиуције, Српска православна црква и народ не одустају од тога да сачувају православне светиње на КиМ.

Канцеларија за Косово и Метохију, заједно с нашим епархијама рашко-призренском и косовско-метохијском и верним народом, у протеклих 10 година помогла је санацију, адаптацију, реконструкцију, обнову, изградњу, осликавање, дуборез, опремање и уређење великог броја девастираних верских објеката, али и суфинансирала изградњу нових цркава, манастирских конака, економија... У мартовском погрому 2004. године зграде Призренске богословије су девастиране и спаљене, а обнова је током 2016. приведена крају и омогућено је школовање и боравак српских ђака. У мају месецу 2016. године је освећена обновљена Богословија у присуству великог броја званица и гостију. Марта 2004. године манастир Свети Архангели код Призрена је опљачкан и запаљен.

Уз заједничке напоре Епархије рашко-призренске, Канцеларије за Косово и Метохију и српског народа крајем 2012. започети су радови на изградњи и обнови уништеног манастирског конака. Свечано отварање обележено је литургијом на дан храмовне славе 26. јула 2014. године. Конак је једини смештајни објекат већег капацитета у околини Призрена у којем Срби тренутно могу да преспавају. Канцеларија за КиМ је током прошле године суфинансирала опремање летње кухиње, манастирске продавнице и Народног конака манастира Светих Архангела. Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља била је уништена током мартовског погрома 2004. године, а у њу се поново вратио живот када је обновљена 2012. године.

Она је једино место где се окупљају Срби у Пећи. Канцеларија је финансијски помогла израду и уградњу фасадне столарије и санацију крова и фасаде на цркви. Заједно са Епархијом рашко-призренском, уз подршку Канцеларије за КиМ, адаптиран је и саниран парохијски дом у Цркви Светог Јеремије у Гораждевцу, парохијски дом у порти Цркве Светог Николаја Чудотворца у Косовској Каменици, изградња парохијског дома у порти храма Преображења Господњег у Пасјану, реконструкција Храма Светог Николе у Косову Пољу, реконструкција Дечанске винице у Великој Хочи и изградња помоћног објекта у манастиру Високи Дечани. Уређена је манастирска порта и делом реконструисан конак у Пећкој патријаршији, изграђен је магацин и помоћни објекат у манастиру Грачаница, уз бројне друге радове на споменицима СПЦ на КиМ.

Уз немерљиву помоћ и подршку наше цркве на Косову и Метохији, заједно с Канцеларијом за КиМ, потпомогнута је израдња нових цркавa Светог Нектарија Егинског у Лапљем Селу, Светог кнеза Лазара у селу Бање и Светог краља Милутина у Кајкову код Лепосавића. На Унесковој листи светске баштине, подсећају из Канцеларије за КиМ, под одредницом „Средњевековни споменици на Косову”, а под одељком Србија, у опасности се налазе манастир Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и Црква Богородице Љевишке.

На Косову и Метохији СПЦ је увек делила судбину нашег народа: монаси и свештеници су били прогањани и малтрерирани, светиње паљене и скрнављене како би се затрло српско постојање и трагови нашег вековног трајања на овим просторима. Светиње су одолевале свим искушењима. Оне су обнављане и подизане, као што симболизује и велики празник Васкрс, веру новог живота. О томе сведоче и порте наших цркава за Васкрс где се чује дечја граја, залог новог живота и трајања на овим просторима. О победи православне вере на Косову и Метохији сведочи и фреска из Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Наиме, ова црква је тешко страдала током мартовског погрома, а у њу су Албанци уносили запаљене гуме како би димом и чађи уништили вредне фрескописе. Остали делови храма прекиревени су црном бојом, а фреска с ликом Богородице Љевишке остала је нетакнута.