Звона Косовице славе косовске јунаке

Скоро је годину дана откако мештани ивањичког села Косовица прикупљају средства за обнову оронуле цркве уверени да је њен историјат блиско повезан с Бојем на Косову. Кроз топониме Јанков камен, Царичина ливада, Видова чесма, Царичина вода и данас у том крају живе сећања на косовске јунаке с ове војне маршруте. И тешко је лаику разлучити шта је ту мит, а шта стварно има везе са славном прошлошћу. А можда то у овој причи није ни толико важно.

Богомоља је посвећена Младом Николи, али се одвајкада зове Косовица, а тако је и село с мање од 30 душа добило име. Предање каже – по јунацима који су се на поласку у бој ту причестили, а по повратку у њој ране видали. У кругу од свега 10 километара постоје чак четири сличне цркве чији историјат повезују с Косовском битком.

– Црква је за нас друга кућа, расли смо уз њу, децу гајили, живели. Али како је село остајало пусто и црква је запуштена. Ономад кад сам видела мајсторе у порти чини ми се као да ми се на огњиште вратио неко најмилији – прича мештанка Косовице Милка Ђокић.

Њен супруг Жарко је звонар ове богомоље.

– Звона не смеју да утихну, а оглашавају се увек при великим празницима и када неко у селу умре. Три пута кад премине мушко, два пута женско. Сећам се кад је Жарко поломио ногу, ја сам ишла да звоним, није имао ко, у селу нас је остало свега 25 или 26 душа. Ево, данас ми је пуно срце, обнавља се Косовица, свраћају људи, оживело село – казује Милка додајући да су сви мештани дали прилог за обнову и даваће још док се црква потпуно не реконструише.

Каже да ће за следећег Младог Николу, када црква слави (летњи Свети Никола, 22. маја), цело село славити заједно с донаторима уз чију помоћ обнављају богомољу.

Данашњи храм у овом подголијском селу подигнут је у 19. веку на темељима првобитне средњовековне богомоље. Иницијативу је покренула наставница Александра Ћурчић. Док је путовала на посао у Ковиље и Братљево, њу је заинтересовала необична грађевина склона рушењу.

– Идеја о обнови кренула је случајно јер се црква налази на путу ка школи у којој радим. Приметила сам цркву која је била оронула, запуштена и покривена шиндром. Тражила сам кључ од свештеника, а кад сам ушла затекла сам обијен малтер са зидова, који су се распадали од влаге. Тек кад сам од локалног становништва чула како су црква и село добили име, имала сам невероватну потребу да заједнички од заборава отргнемо и цркву, али и овај витешки крај – прича ова наставница, која предаје енглески језик у ОШ „Светозар Марковић” у Ковиљу.

Преноси нам предање да је црква добила име по косовским јунацима који су овде свраћали и по поласку у бој и након велике битке.

– Како је војска пролазила људи су говорили „ево их Косовци”, па је и село тако добило име. Сада је јасно одакле потичу и средњовековни споменици у порти цркве. Многи у овом крају ране нису залечили, о чему сведоче бројни споменици, слични крајпуташима, на више локација. Заједно с мештанима, локалним свештеником и бројним Ивањичанима прикупили смо довољно средстава да уредимо порту и зидове храма. Преостаје нам замена крова који је покривен шиндром, прилично ретким и не баш јефтиним грађевинским материјалом. Зато ће нам и надаље свака помоћ бити добродошла. Међутим, мени као филологу је нарочито занимљиво подручје Ивањице, које обилује топонимима и хидронимима који датирају управо из времена битке на Косову, а о томе званична наука и историја мало знају. Сакупљајући прилоге, ширила сам и предање о црквама и именима географских појмова, за које велики број Ивањичана није знао одакле потичу. Шира јавност не зна какву средњовековну историју има овај део Србије  – казује наставница Александра, уз захвалност свим донаторима чијим су прилозима између осталог уређени порта, стаза ка цркви, а ових дана се гради и ограда.

У овој подголијској регији постоје четири цркве сличне архитектуре, које легенда повезује с периодом Косовског боја и све се налазе у кругу од десет километара.

– Црква Лазарица повезана је с Палибачким гробом, односно гробом Бошка Југовића, а око ње су топоними Царичина ливада и Видова чесма. Потом, црква у селу Осоница, где су гроб Павла Орловића и Бошков дô. Недалеко одатле је у народу позната Бела црква, задужбина деспота Стефана Лазаревића, с ктиторским фрескама Цара Лазара, Царице Милице и Деспота Стефана – налази се у Брезови, испод планине Мучањ. Четврта је Косовица – прича нам Александра Ћурчић.

С топонимом Царичина ливада, наставља она, повезује се предање да је царица Милица на тој ливади лечила ране косовским јунацима, а да је њен брат ту и издахнуо. Предање каже да је Бошко Југовић ту сахрањен, а њему у част царица је подигла и једну црквицу.

На врху Голије налази се и Јанков камен, на 1.833 метра, а легенда каже да га је на том врху оставио Јанко Сибињанин.

– Капетан Сибињанин је историјска личност, а и то је додатни доказ да су овуда многе војске пролазиле и да је ивањички предео био саставни део војне руте. Али све је то остало замагљено и научно недовољно истражено. Вероватно зато и данас сматрамо да су Павле Орловић и Бошко Југовић митске личности – закључује наша саговорница.