Zvona Kosovice slave kosovske junake

Skoro je godinu dana otkako meštani ivanjičkog sela Kosovica prikupljaju sredstva za obnovu oronule crkve uvereni da je njen istorijat blisko povezan s Bojem na Kosovu. Kroz toponime Jankov kamen, Caričina livada, Vidova česma, Caričina voda i danas u tom kraju žive sećanja na kosovske junake s ove vojne maršrute. I teško je laiku razlučiti šta je tu mit, a šta stvarno ima veze sa slavnom prošlošću. A možda to u ovoj priči nije ni toliko važno.

Bogomolja je posvećena Mladom Nikoli, ali se odvajkada zove Kosovica, a tako je i selo s manje od 30 duša dobilo ime. Predanje kaže – po junacima koji su se na polasku u boj tu pričestili, a po povratku u njoj rane vidali. U krugu od svega 10 kilometara postoje čak četiri slične crkve čiji istorijat povezuju s Kosovskom bitkom.

– Crkva je za nas druga kuća, rasli smo uz nju, decu gajili, živeli. Ali kako je selo ostajalo pusto i crkva je zapuštena. Onomad kad sam videla majstore u porti čini mi se kao da mi se na ognjište vratio neko najmiliji – priča meštanka Kosovice Milka Đokić.

Njen suprug Žarko je zvonar ove bogomolje.

– Zvona ne smeju da utihnu, a oglašavaju se uvek pri velikim praznicima i kada neko u selu umre. Tri puta kad premine muško, dva puta žensko. Sećam se kad je Žarko polomio nogu, ja sam išla da zvonim, nije imao ko, u selu nas je ostalo svega 25 ili 26 duša. Evo, danas mi je puno srce, obnavlja se Kosovica, svraćaju ljudi, oživelo selo – kazuje Milka dodajući da su svi meštani dali prilog za obnovu i davaće još dok se crkva potpuno ne rekonstruiše.

Kaže da će za sledećeg Mladog Nikolu, kada crkva slavi (letnji Sveti Nikola, 22. maja), celo selo slaviti zajedno s donatorima uz čiju pomoć obnavljaju bogomolju.

Današnji hram u ovom podgolijskom selu podignut je u 19. veku na temeljima prvobitne srednjovekovne bogomolje. Inicijativu je pokrenula nastavnica Aleksandra Ćurčić. Dok je putovala na posao u Kovilje i Bratljevo, nju je zainteresovala neobična građevina sklona rušenju.

– Ideja o obnovi krenula je slučajno jer se crkva nalazi na putu ka školi u kojoj radim. Primetila sam crkvu koja je bila oronula, zapuštena i pokrivena šindrom. Tražila sam ključ od sveštenika, a kad sam ušla zatekla sam obijen malter sa zidova, koji su se raspadali od vlage. Tek kad sam od lokalnog stanovništva čula kako su crkva i selo dobili ime, imala sam neverovatnu potrebu da zajednički od zaborava otrgnemo i crkvu, ali i ovaj viteški kraj – priča ova nastavnica, koja predaje engleski jezik u OŠ „Svetozar Marković” u Kovilju.

Prenosi nam predanje da je crkva dobila ime po kosovskim junacima koji su ovde svraćali i po polasku u boj i nakon velike bitke.

– Kako je vojska prolazila ljudi su govorili „evo ih Kosovci”, pa je i selo tako dobilo ime. Sada je jasno odakle potiču i srednjovekovni spomenici u porti crkve. Mnogi u ovom kraju rane nisu zalečili, o čemu svedoče brojni spomenici, slični krajputašima, na više lokacija. Zajedno s meštanima, lokalnim sveštenikom i brojnim Ivanjičanima prikupili smo dovoljno sredstava da uredimo portu i zidove hrama. Preostaje nam zamena krova koji je pokriven šindrom, prilično retkim i ne baš jeftinim građevinskim materijalom. Zato će nam i nadalje svaka pomoć biti dobrodošla. Međutim, meni kao filologu je naročito zanimljivo područje Ivanjice, koje obiluje toponimima i hidronimima koji datiraju upravo iz vremena bitke na Kosovu, a o tome zvanična nauka i istorija malo znaju. Sakupljajući priloge, širila sam i predanje o crkvama i imenima geografskih pojmova, za koje veliki broj Ivanjičana nije znao odakle potiču. Šira javnost ne zna kakvu srednjovekovnu istoriju ima ovaj deo Srbije  – kazuje nastavnica Aleksandra, uz zahvalnost svim donatorima čijim su prilozima između ostalog uređeni porta, staza ka crkvi, a ovih dana se gradi i ograda.

U ovoj podgolijskoj regiji postoje četiri crkve slične arhitekture, koje legenda povezuje s periodom Kosovskog boja i sve se nalaze u krugu od deset kilometara.

– Crkva Lazarica povezana je s Palibačkim grobom, odnosno grobom Boška Jugovića, a oko nje su toponimi Caričina livada i Vidova česma. Potom, crkva u selu Osonica, gde su grob Pavla Orlovića i Boškov dô. Nedaleko odatle je u narodu poznata Bela crkva, zadužbina despota Stefana Lazarevića, s ktitorskim freskama Cara Lazara, Carice Milice i Despota Stefana – nalazi se u Brezovi, ispod planine Mučanj. Četvrta je Kosovica – priča nam Aleksandra Ćurčić.

S toponimom Caričina livada, nastavlja ona, povezuje se predanje da je carica Milica na toj livadi lečila rane kosovskim junacima, a da je njen brat tu i izdahnuo. Predanje kaže da je Boško Jugović tu sahranjen, a njemu u čast carica je podigla i jednu crkvicu.

Na vrhu Golije nalazi se i Jankov kamen, na 1.833 metra, a legenda kaže da ga je na tom vrhu ostavio Janko Sibinjanin.

– Kapetan Sibinjanin je istorijska ličnost, a i to je dodatni dokaz da su ovuda mnoge vojske prolazile i da je ivanjički predeo bio sastavni deo vojne rute. Ali sve je to ostalo zamagljeno i naučno nedovoljno istraženo. Verovatno zato i danas smatramo da su Pavle Orlović i Boško Jugović mitske ličnosti – zaključuje naša sagovornica.