Данас је Марковдан

Српска православна црква данас слави Светог апостола и јеванђелиста Марка ‒ Марковдан. Ово је честа слава код православних хришћана, у црквеном календару обележена подебљаним словом. Називала се и „нарочитим празником Београда”, будући да је слава старе цркве Светог Марка на Палилули, као и нове цркве.

Свето Еванђеље

Свети Марко је био пореклом Јеврејин, ученик Светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Уврштен је у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио Светог Петра, који га је поставио за епископа. Кад је са њим био у Риму, написао је Свето Еванђеље, јер су га хришћани у Риму молили да им напише оно што је са Светим Петром причао о Христу. Када га је написао, прво га је показао управо Светом Петру, који је потврдио да је истинито и препоручио свима да читају.

Свети Петар је Светог Марка послао у Аквилеју, па у Египат. Тако је у Александрији био први проповедник Еванђеља и први епископ.

Црква у Вукули и прогањање светитеља

Како се из дана у дан увећавао број верника, убрзо су и старешине града чуле о неком човеку који хули на њихове богове и забрањује да им се приноси жртва. Бесни, тражили су да га ухвате и убију. Сазнавши, Свети Марко је поставио за епископа Аниана и три презвитера Малеона, Савина и Кердона, седам ђакона и других једанаест клирика да служе Цркви. Потом је отишао у Пентапољ, где је провео две године настављајући своје дело. Када се вратио у Александрију, видео је да се братија умножила и да су и цркву саградили у месту Вукула.

Кад су старешине сазнале за његов повратак и чудеса, опет су почели да га траже и бесне што не могу да га ухвате.

Настаде празник Ускрс

На сајту СПЦ стоји:

‒ Уто настаде пресветли празник Ускрс, дан Христова Васкрсења, двадесет четвртог априла. У исти дан паде и нечестиви празник незнабожачког поганог бога Сераписа. На Ускрс свети Марко служаше у цркви божанствену службу. Огромна руља незнабожаца нападе изненада на цркву, ухватише светитеља, везаше га чврсто око врата, и почеше вући по калдрми вичући: Повуцимо овог вола у обор! А свети Марко благадараше Христа Бога говорећи: Благодарим Ти, Господе Исусе Христе што си ме удостојио да страдам за име Твоје! – А вучен би светитељ по земљи пуној оштрог камења, и из изранављеног тела његовог лијаше се крв целим путем.

Кад паде вече, незнабожни идолопоклоници вргоше у тамницу светог апостола, док се договоре којом смрћу да га уморе. А у поноћи, док врата беху закључана и стражари спаваху пред њима, настаде велики земљотрес, јер Анђео Господњи, сишавши с неба, косну се апостола говорећи: Слуго Божји Марко, врховни међу светима у Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи.

Видевши ово виђење, свети Марко пружи к небу руке своје говорећи: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље Своје. Молим Ти се, Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје! – Када он то изговори, Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је био са ученицима својим пре Крста и погребења, и рече му: Мир теби, Марко, еванђелисте мој!

– Свети Марко му одговори: Мир и Теби, Господе мој Исусе Христе! – И отиде Господ од њега.

Сутрадан дођоше к тамници мноштво грађана, извукоше светитеља из тамнице, поново га конопцем везаше за врат, и опет га вукоше по улицама са истом виком: Повуцимо вола у обор!

А свети Марко вучен, благодарећи Бога и молећи се, рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! – И рекавши то, предаде дух свој Богу. А руља поганих незнабожаца, желећи да спали тело светитељево, наложи огањ. на месту које потом би названо:Анђелско.

Свете мошти

Тада се спустио мркли мрак, поче страшна грмљавина, велики земљотрес, а киша са градом је падала до увече. Народ је побегао из страха и оставио светитељево тело. Киша је угасила огањ, а земљотрес срушио зграде и побио многе. Безбожници су мислили да је то њихов бог Серапис.

Побожни хришћани спремили су тело за укоп и однели га на место где су се молили, па су га сахранили на источној страни у каменој гробници. За њих ништа није било часније и скупоценије од тих светих моштију.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Храм Светог Саве (@hramsvetogsave.rs)