Уметност успешно гради регионалне мостове

Од нашег специјалног извештача
Сплит – Свака жена мора и треба да чека. Бољитак. Дете. Срећу. Крај свога века. А најважније од свега, да чека свога човека.

Ову реплику из представе „Успаванка за Алексију Рајчић” казивала је Вања Ејдус, првакиња Драме Народног позоришта у Београду на сцени Хрватског народног казалишта Сплит у самој завршници церемоније затварања 34. Марулићевих дана. Са плакатом за представу на ћирилици смештеном поред самог улаза у ову кућу културе.

Дуго смо протеклих дана трагали за датумом када је Драма националног театра уопште гостовала у Сплиту. Нагађало се да ли је то било пре 30 или више година. Ипак, позоришни хроничари нису забележили податак да је икада у историји Народног позоришта у Београду дугој преко век и по ансамбл Драме гостовао у Сплиту. Тиме су ово гостовање и размена уметности још значајнији.

Представа „Успаванка за Алексију Рајчић”, једна од најнаграђиванијих у региону, са више од 20 признања, посебне поетске вредности и чудесне лепоте у којој се преплићу елементи традиционалног и брехтовског театра наишла је на леп пријем у Сплиту, уз дуги аплауз и цвеће. Насловна јунакиња је фиктивна личност, а млади Ђорђе Косић инспирацију за причу нашао је у књизи Милутина А. Поповића из 1898. године „Затворенице – Албум женског одељења Пожаревачког казненог завода”.

– Свако излажење ван својих граница изузетно је важно за уметност. Размена нам омогућава да пратимо шта раде позоришта по региону, куда се крећу, у којим естетским и уметничким оквирима, али и да проверимо сопствена стремљења у другачијој средини. Ова представа је по форми и језику већ сама по себи необична и за нашу публику, и представља одређену врсту театарског искорака, па ми је утолико било занимљивије да осетим реакције сплитске публике – каже Вања Ејдус за „Политику” и додаје:

– Била сам јако узбуђена што играм пред сплитском публиком. Посебно ми је драго што је ова, оваква представа отишла у Сплит, јер је изазовна да се прихвати и разуме као нешто другачије и недовољно познато у искуству гледаоца. Представа ради на подсвесном нивоу, и потребно је да гледалац буде отворен да је перципира. Те отворености, чини ми се, јесте било, дивно су Сплићани испратили „Алексију”. Особена је сама поставка целе представе, која је музичко-драмска форма, брехтовски одмакнута, пуна ироније, хумора, али и трагике. И све је обојено у „розе” иако је све заправо супротно од тога. Посебно је и то што су певачи у представи подједнако важан драмски лик и музика је мој главни партнер на сцени.

Дуго су после представе „Успаванка за Алексију Рајчић” хрватске колеге прилазиле Молини Удовички Фотез, директорки Драме која је предводила београдски ансамбл са лепим порукама да их је прича дирнула, да је судбина жене слична на овим просторима и да поздраве идеју да младим ауторима пружи шансу.

– Јако сам поносан што можемо поново да градимо регионалне мостове. И сам сам радио у Зеници, Бањалуци, Сарајеву... Срећан сам што смо успоставили ову уметничку размену. Југ Ђорђевић је млад редитељ. Млада је екипа, занимљива естетика, што се могло видети и на нашој сцени, која увек ради са увежбаним ауторским тимом. Лепо је што је сплитска публика имале прилику да види овај Ђорђевићев редитељски рукопис. Хвала му за „Алексију” – каже Иван Плазибат, директор Драме ХНК Сплит, док Вицко Биланџић, директор ХНК Сплит наглашава:

– Драго ми је што смо сплитској публици понудили другачију представу. Тема „Алексије” нажалост свуда је присутна, од Америке, преко Кине, до Европе, Хрватске и Србије. Емотивна је прича и част нам је да смо имали прилику да будемо домаћини београдским колегама.

Биланџић додаје да имају обичај да за затварање Марулићевих дана позову представу која није рађена по хрватском драмском тексту, и тврди да је сигуран да ће сплитско позориште на јесен доћи у узвратну посету, можда са комедијом Миљена Смоје „Тиха ноћ”, односно представом „55 квадрата”.

– „Алексија” је фасцинантна, говори о положају жене кроз сва времена. И ништа се кроз историју није променило. Занимљив је редитељски приступ, али Вања Ејдус изнела је представу бриљантно, како се од једне првакиње и очекује. Дођите нам опет – поручује Нивес Иванковић, првакиња ХНК Сплит, која је на актуелним Марулићевим данима освојила награду жирија читалаца „Слободне Далмације” за улогу у представи „Црвена вода” Јурице Павичића у режији Ивице Буљана и драматизацији Ивора Мартинића са којом се Сплићани спремају за гостовање на предстојећем 69. Стеријином позорју у Новом Саду. Готово да није било уметника који није изразио радост због гостовања на Позорју. Присећали су како су некада та дружења била лепа, корисна, све у служби уметности.

– Сарадња са колегама из ХНК Сплит је била врло успешна и на први поглед једноставна, иако су одређене специфичности сарадње са установама из Хрватске носиле са собом додатне захтеве. Било је потребно добити радне дозволе за све чланове екипе који су путовали у Сплит, па је то условило ситуацију која није баш карактеристична за сва гостовања, а то је да се екипа представе формира три месеца пре пута, што је за стално репертоарско позориште какво је наше позориште представљало својеврстан изазов. Наравно да је глумачка екипа стална, али је пратећи део екипе састављен од технике било потребно дефинисати много пре уобичајених распореда и подела карактеристичних за рад у нашем позоришту. У октобру очекујемо гостовање колега из Сплита у нашем позоришту и спремни смо да им узвратимо гостопримство на најбољи начин – каже продуцент Вук Милетић, који је свој део посла обавио беспрекорно.

Уз Вању Ејдус, у екипи представе „Успаванка за Алексију Рајчић” били су и: Ива Милановић, Новак Радуловић, Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић и Данијела Милошевић.

Овогодишње, 34. по реду издање Марулићевих дана понудило је публици 11 представа у такмичарској конкуренцији, односно више од 40 пропратних програма. У Сплиту су угостили више од 600 уметника: глумаца, редитеља, продуцената, музичара који су обогатили атмосферу својим присуством и страшћу према позоришту.