Динкић погодио праве ноте

Као врсни музичар, Динкић веома добро зна вредност добре композиције. Као министар финансија, такође. Српска привреда у 2006. сигурно је била добро наштелована, захваљујући снажном расту друштвеног бруто производа, рекордним директним страним инвестицијама, приватизацији, порасту извоза, смањеној инфлацији и живој берзанској активности, пише о свом овогодишњем лауреату Млађану Динкићу часопис "Јуромони". Ово признање недавно му је уручено у Вашингтону .

"Динкић зна и да уради праве ствари и како да се оне ураде", каже Душко Павловић, шеф продаје и трговања у "Проспера секјуритис", једној од многих компанија из области инвестиционог банкарства, основаних у Београду у протеклих неколико година од стране Срба који су живели у иностранству за време ратних деведесетих, а који су се вратили управо због економских реформи које је спровео Динкић.

"Он је знао да се обрати страним инвеститорима правим језиком и онда кад је политичка ситуација била нестабилна, успевајући да смири нервозу код инвеститора", каже Џемс Оутс, самостални саветник у Уникредит Маркетс енд инвестмент банкинг у Лондону.

Под Динкићевим управљањем, инфлација је драстично смањена са 113 у 2000. на око 12 одсто у 2003. години, а девизне резерве су порасле са мање од 300 милиона на више од 3,3 милијарде долара. У међувремену се динар, једна од најнестабилнијих валута у свету, размењује по мање-више непромењеној стопи након 2000. године. Штедња која је износила само 30 милиона евра у моменту када је Динкић преузео функцију гувернера у новембру 2000, повећала се више од тридесет пута током његовог мандата.

Динкићев најхрабрији потез била је одлука да затвори лоше банке, укључујући и четири највеће у јануару 2002: Беобанку, Инвестбанку, Југобанку и Београдску банку. Иако је овај "квартет" располагао са огромних 70 одсто банкарске активе и запошљавао 40 одсто од 35.000 људи у банкарском сектору у Србији, збирни дугови банака износили су више од четири милијарде долара, што је било превише да би могле да наставе са радом.

Захваљујући реформама које је увео у јавне финансије, Динкић је успео да преведе буџет од великог дефицита од четири одсто БДП у 2003. у суфицит у 2005. и 2006. (1,5 одсто БДП). Истовремено, Динкић је смањио јавни (државни) дуг са 50 на 34 одсто БДП, што значи да је Србија сада једна од најмање задужених земаља у Европи и у великој мери изолована од потреса на тржишту некретнина у САД, а самим тим и од глобалне нестабилности на тржишту кредита и обвезница.

Док је био министар финансија Динкић је увео порез на додату вредност (ПДВ) и смањио пореза на добит предузећа на 10 одсто. Ове мере су значајно повећале приходе од пореза и смањиле обим црне економије.

Динкић је заслужан што је Србија пре времена отплатила своје дугове према ММФ-у и Светској банци у 2006. години, што додатно говори у прилог чињеници да Србији више није потребна финансијска помоћ.

Србија је у 2006. години привукла рекордне 4,5 милијарде долара директних страних инвестиција, три пута више од претходног рекорда постигнутог у 2005. години. У центру овог обарања рекорда била је продаја Моби 63 телеком компаније норвешком Теленору за 1,5 милијарди евра и продаја лиценце за трећег мобилног оператера "Мобилкому" Аустрија за 320 милиона евра.