Dinkić pogodio prave note

Kao vrsni muzičar, Dinkić veoma dobro zna vrednost dobre kompozicije. Kao ministar finansija, takođe. Srpska privreda u 2006. sigurno je bila dobro naštelovana, zahvaljujući snažnom rastu društvenog bruto proizvoda, rekordnim direktnim stranim investicijama, privatizaciji, porastu izvoza, smanjenoj inflaciji i živoj berzanskoj aktivnosti, piše o svom ovogodišnjem laureatu Mlađanu Dinkiću časopis "Juromoni". Ovo priznanje nedavno mu je uručeno u Vašingtonu .

"Dinkić zna i da uradi prave stvari i kako da se one urade", kaže Duško Pavlović, šef prodaje i trgovanja u "Prospera sekjuritis", jednoj od mnogih kompanija iz oblasti investicionog bankarstva, osnovanih u Beogradu u proteklih nekoliko godina od strane Srba koji su živeli u inostranstvu za vreme ratnih devedesetih, a koji su se vratili upravo zbog ekonomskih reformi koje je sproveo Dinkić.

"On je znao da se obrati stranim investitorima pravim jezikom i onda kad je politička situacija bila nestabilna, uspevajući da smiri nervozu kod investitora", kaže Džems Outs, samostalni savetnik u Unikredit Markets end investment banking u Londonu.

Pod Dinkićevim upravljanjem, inflacija je drastično smanjena sa 113 u 2000. na oko 12 odsto u 2003. godini, a devizne rezerve su porasle sa manje od 300 miliona na više od 3,3 milijarde dolara. U međuvremenu se dinar, jedna od najnestabilnijih valuta u svetu, razmenjuje po manje-više nepromenjenoj stopi nakon 2000. godine. Štednja koja je iznosila samo 30 miliona evra u momentu kada je Dinkić preuzeo funkciju guvernera u novembru 2000, povećala se više od trideset puta tokom njegovog mandata.

Dinkićev najhrabriji potez bila je odluka da zatvori loše banke, uključujući i četiri najveće u januaru 2002: Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. Iako je ovaj "kvartet" raspolagao sa ogromnih 70 odsto bankarske aktive i zapošljavao 40 odsto od 35.000 ljudi u bankarskom sektoru u Srbiji, zbirni dugovi banaka iznosili su više od četiri milijarde dolara, što je bilo previše da bi mogle da nastave sa radom.

Zahvaljujući reformama koje je uveo u javne finansije, Dinkić je uspeo da prevede budžet od velikog deficita od četiri odsto BDP u 2003. u suficit u 2005. i 2006. (1,5 odsto BDP). Istovremeno, Dinkić je smanjio javni (državni) dug sa 50 na 34 odsto BDP, što znači da je Srbija sada jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi i u velikoj meri izolovana od potresa na tržištu nekretnina u SAD, a samim tim i od globalne nestabilnosti na tržištu kredita i obveznica.

Dok je bio ministar finansija Dinkić je uveo porez na dodatu vrednost (PDV) i smanjio poreza na dobit preduzeća na 10 odsto. Ove mere su značajno povećale prihode od poreza i smanjile obim crne ekonomije.

Dinkić je zaslužan što je Srbija pre vremena otplatila svoje dugove prema MMF-u i Svetskoj banci u 2006. godini, što dodatno govori u prilog činjenici da Srbiji više nije potrebna finansijska pomoć.

Srbija je u 2006. godini privukla rekordne 4,5 milijarde dolara direktnih stranih investicija, tri puta više od prethodnog rekorda postignutog u 2005. godini. U centru ovog obaranja rekorda bila je prodaja Mobi 63 telekom kompanije norveškom Telenoru za 1,5 milijardi evra i prodaja licence za trećeg mobilnog operatera "Mobilkomu" Austrija za 320 miliona evra.