Све више самаца

Од укупно 2.589.344 домаћинства у Србији, 1.757.507 њих у свом саставу има најмање једну породицу, док број самачких домаћинстава износи 773.945, што у преводу значи да свако треће домаћинство у нашој земљи има само једног члана, говоре коначни резултати Пописа становништва 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику (РЗС). Како наводе стручњаци наше националне статистичке установе, већина породичних домаћинстава (87 одсто) у свом саставу има само чланове породице, док 13 процената осим чланова породице има и друге чланове домаћинства који не припадају ниједној породици. Најзаступљенији облик породичних домаћинстава су она са једном породицом (92 одсто), док удео домаћинстава са две или више породица износи свега осам процената.

Код домаћинстава која броје само једну породицу, најзаступљенији тип је „брачни пар са децом”, којих је 44 одсто, следе породице „брачни пар без деце”, којих је четвртина у нашој земљи, „мајка са децом” (17 одсто), „отац с децом” (4,7 процената), „ванбрачни пар с децом” (четири процента) и „ванбрачни пар без деце”, којих је три одсто.

Статистичари скрећу пажњу на чињеницу да је број самачких домаћинстава између два пописа порастао за 218.478 особа – са 555. 467 приликом пописа 2011. године на 773. 945 особа, колико је забележено приликом последњег пописа становништва. Такође, значајнија промена забележена је и код удела породица типа „брачни/ванбрачни пар с децом”, који је између два пописа становништва смањен са 36 одсто на 30 процената, као и код удела домаћинстава са две породице – које бележе међупописни пад са осам одсто на пет процената. Резултати последњег пописа становништва такође показују да је у 63 одсто домаћинстава особа на које се води домаћинство мушког пола, а разлика у корист припадника „јачег пола”

још је израженија ако се посматрају само породична домаћинства. Наиме, у 72 процента породичних домаћинстава мушкарац је особа на коју се води домаћинство, док је код непородичних домаћинстава више носилаца домаћинстава женског пола, пре свега због већег броја жена старих 65 и више година које живе саме. Статистичка анализа показује да особа на коју се води домаћинство у просеку има 56,7 година, с тим што је у насељима градског типа просечна старост носиоца домаћинства 55,3 године, док у осталим насељима носилац домаћинства у просеку има 59,4 године.

Резултати такође говоре да једночлана домаћинства доминирају у урбаним срединама – од 773.945 самачких домаћинстава, чак 528.823 су градска. Највећи удео самачких у укупном броју домаћинстава забележен у Београдском региону, у којем је свако треће домаћинство самачко (33,4 одсто) и региону Војводине (30,8 одсто). У региону Шумадије и западне Србије, као и у региону Јужне и источне Србије двочлана домаћинства незнатно су бројнија од самачких, а ова два региона имају и већи удео домаћинстава са шест и више чланова (близу шест одсто) у односу на Београдски регион, у којем је удео домаћинстава са шест и више чланова свега 2,6 процената и регион Војводине, где само 3,4 одсто домаћинстава има више од пет чланова.

Највише самачких домаћинстава је у општини Црна Трава, где је скоро свако друго домаћинство самачко, а затим у београдским општинама Стари град (45,2 одсто), Врачар (43,5 процената) и Савски венац (42,4 одсто), као и у општинама Гаџин Хан (38,9 одсто) и Бабушница (38,8 одсто). Статистичари овај податак тумаче у светлу чињенице да ове три београдске општине имају најнеповољнију старосну структуру и највише цене некретнина, због чега су углавном недоступне младим људима. А о томе индиректно говори и број деце уписане у основне школе на тим општинама, које већ деценијама имају само два или три разреда. Са друге стране, у великом броју насеља Јужне и источне Србије већ вековима доминира изразито старо становништво у којима особе углавном живе саме.

Највише вишечланих домаћинстава са пет и више чланова имају Прешево (47,3 одсто), Бујановац (38,6 одсто), Тутин (30,5 одсто), Сјеница (27,4 одсто) и град Нови Пазар (26,6 одсто).