Са старим адутима у плодотворнију игру

После пет узастопних пораза (четири у првенству) предах је Партизану био преко потребан. Нови тренер Алберт Нађ је имао колико-толико времена да играчима пренесе шта жели од њих, а они прилику да им се мало охлади глава, јер може да се замисли како је кад се на сваком кораку нагази на мину изненађења. Истина, противници су били из врха наше табеле (Чукарички, два пута Црвена звезда, ТСЦ и Војводина), али, што је много – много је.

Нађ се одмах после последње утакмице најозбиљније посветио савременој анализи игре и дошао је до закључака који су му, вероватно, били видљиви и голим оком, мада се често изнутра мање види него споља:

– Морамо да будемо много агресивнији, брже да играмо. Током целе сезоне смо имали проблема с екипама које су хитрије и покретљивије на средини терена, па су нам правиле проблеме. Проток лопте мора да буде бржи, имамо брзе бочне играче, па бисмо могли више да угрожавамо противничку одбрану. А морамо да почнемо да се бранимо од напада, да друкчије улазимо у пресинг, да покушамо да освојимо сваку другу лопту...

Он је своју критику усмерио на игру против Војводине, када је први пут водио екипу као шеф стручног штаба. Али, тако је било и раније. Оно шта није желео јесте да на конференцији за медије сецира учинак појединаца, то јест налазио је олакшавајуће околности.

Због професионалних односа то је разумљиво, међутим, ако им у четири ока није указао на неке, благо речено, наивне потезе, онда ће то опет Партизану да се обије о главу. Рецимо, споменуо је Саничанина и подсетио на деликатне околности у којима се тај играч налази. Против Новосађана није начинио кобну грешку, али зар може да се разуме зашто је уклизавајући избио лопту право у гол? Истина, пљуштала је киша, било је клизаво, међутим, професионални фудбалер мора да влада ситуацијом. Да голман Јовановић није био прибран могао је да буде аутогол. Или, подсећања ради, чиме се штопер „црно-белих” водио, па је у Нишу, на 15 метара од гола, у скоку ударио лопту руком? Пенал ни из чега и Партизану су кола кренула низбрдо.

Није он једини због кога је „парни ваљак” склизнуо с првог места. На свакој утакмици је понеки његов играч начинио несхватљив пропуст. Таквих је било чак и у оно Партизаново „златно доба” јесенас кад је низао победе од којих половину без примљеног гола. Међутим, то што му се мрежа није тада тресла последица је неспретности противничких играча, а не заслуга његове одбране. Пошто није плаћен цех на то се заборављало, па је касније стигла дебела камата. Толико велика да је сада у питању и сав капитал – друго место које, ипак, отвара врата за пут ка Лиги шампиона.

Необично је што је Партизан „најтањи” био у ономе у чему су и Нађ, и његов доскорашњи шеф Дуљај, били најјачи: борбеност на средини терена. Овај садашњи тим има неколико зналаца, али нема играче, који ће да поставе разне препреке далеко од прилаза свом замку, а не да противник кад год крене у напад наилази на чист терен.

Партизан је на табели у великом заостатку за Црвеном звездом, али је у међусобним окршајима равноправан: узео је од ње четири бода, колико и она од њега. Трку за првака је, дакле, и ове године изгубио у окршајима с другим ривалима.

Напредак је у скорије време међу онима који су му били кост у грлу. Нађ истиче да Крушевљани имају новог тренера и нов начин игре и да, без обзира на то што нити могу битније да напредују, нити да падну ниже, неће бити лако против њих. Разуме се, противник је проучен, а да ли ће од тога да буде вајде – предстоји да се види. Уверавао је, на основу свог играчког искуства и потпуно је у праву, да на игралишту све решавају играчи. План је план, али и противник је нешто смислио.

Партизанов нови тренер има проблема да састави тим, који ће да окрене нов лист. Да ли ће прилику да пружи онима који су и досад били битке или да се ослони на оне што су досад били у сенци – није лако да се одвага. У сваком случају „црно-бели” ће са старим адутима, с оним чиме располажу, да покушају да заиграју на нов начин и почну да освајају преко потребне бодове.