Хамас за примирје, Нетанјаху без одговора

Израелски тенкови и трупе ушли су јуче у град Рафа на југу Газе, где су стигли на око 200 метара од границе са Египтом. Eгипатски званичник је за агенцију АП рекао да се чини да је реч о операцији ограниченог обима, као и да су израелски званичници обавестили Египат да ће се трупе повући после завршетка операције. Прелаз Керем Шалом јуче је затворен из безбедносних разлога, због чега је обустављен је проток хуманитарне помоћи у Газу.

Израел се у понедељак зауставио на два минута док су сирене подсећале на шест милиона жртава Холокауста, а одмах после тога почела је евакуација 100.000 Палестинаца на југу појаса Газе уочи планиране велике офанзиве од које се очекује да коначно „уништи” радикални покрет Хамас.Западни савезници настављају да притискају премијера Бенјамина Нетанјахуа да одустане од пре три месеца најављене „моћне офанзива” на подручје града Рафа, последњег склоништа 1,4 милиона палестинских избеглица.

Израелски премијер је решен да покуша да по сваку цену ликвидира војно руководство Хамаса и његова четири батаљона, циљ који ни после седам месеци рата није остварио, после 35.000 убијених Палестинаца, махом цивила, и изазивања катастрофалне хуманитарне кризе. Израелски министар одбране Јоав Галант је свом америчком колеги Лојду Остину пренео да Израел „нема избора” већ да почне са офанзивом.

Када је већ отписана последња рунда каирских преговора уз посредовање Египта, Катара и Американаца, уследио је неочекивани заокрет. Политички лидер Хамаса Исмаил Ханије саопштио је да прихвата примирје током кога би требало да буду ослобођени преостали јеврејски таоци у замену за пуштање на слободу стотина Палестинаца из израелских затвора.

Хамас се сложио да „заувек” прекине непријатељства уколико се прихвате услови о двофазном прекиду ватре од којих би свака фаза трајала 42 дана. У првој фази уследило би ослобађање израелских жена војника – свака за 50 Палестинаца. Током тог периода израелске снаге биле би и даље у појасу Газе, њихово поступно повлачење почело би 11. дана примирја, а расељеним Палестинцима омогућио би се повратак на север.

Израел је саопштио да „разматра” Хамасов предлог који је „далеко од основних израелских захтева”, али ће упркос томе послати тим преговарача за Каиро, у покушају да се створе услови за договор прихватљив Израелу. Пошто је ратни кабинет потврдио да не одустаје од инвазије, бомбардована је Рафа, иако то није била операција ширих размера.

Шта ће урадити Нетанјаху? Наставити да притиска Хамас како би ублажио његове захтеве? Суочити се са растућим америчким незадовољством? Ослонити се на операције ограниченог карактера, попут блокаде прелаза између Појаса и Египта? Или ће попустити пред захтевима својих коалиционих партнера који прете да ће оборити владу уколико Израел прихвати дугорочан прекид ватре и одмах не уђе у Рафу?

Министар унутрашње безбедности Итамар Бен-Гвир, један од најекстремнијих чланова десничарског кабинета, јасно премијеру поручује шта се од њега очекује: „Он зна цену неиспуњавања обећања” – напади на Рафу.

Премијер би тиме прихватио огроман ризик јер га значајан део израелске јавности месецима оптужује да ослобађање талаца није поставио као приоритетни циљ и да је у време рата због кога је мобилисано више од 300.000 резервиста, он свог сина послао у Мајами. Породице киднапованих не би му опростиле продужавање неизвесности и директно угрожавање талаца узетих првог дана рата, 7. октобра 2023.

Озбиљни су изгледи да је Хамас барем за неко време одложио велику офанзиву коју Нетанјаху описује као „само корак до тоталне победе”. Шеф дипломатије Израел Кац тврди да је Израел понудио „значајне уступке” и оптужује Хамас да нема намеру да ослободи таоце, али стиче се утисак да је Нетанјаху тај који је спреман да „торпедује” напредак за случај да Хамас одговори позитивно. Такав закључак потврђује извештај „Њујорк тајмса”, који се позива на неименованог израелског званичника. Две стране су биле близу договора, а онда је Нетанјаху ратоборним изјавама о инвазији на Рафу навео Хамас да заоштри своју позицију и да током протеклог викенда организује напад код пограничног прелаза Карем Шалом, у коме су погинула четворица припадника ИДФ-а.

Преговори месецима запињу око једне тачке: Хамас тражи да сваки договор око талаца укључи и прекид рата и повлачење израелских снага из појаса Газе и да добије гаранције посредника. Нетанјаху то одбија јер би то значило да није успео да „уништи” Хамас, што би могло да има озбиљне политичке реперкусије у Израелу, можда и превремене изборе које његов десни Ликуд у овом тренутку не може да добије ни уз подршку екстремних религиозних циониста, радикалних националиста и странака ултраортодоксних Јевреја.

Шеф ЦИА хитно је допутовао у Израел покушавајући да реши талачку кризу и да ограничи димензије копненог напада великих размера на Рафу, али Нетанјаху наставља да капиталише на незахвалној позицији Џозефа Бајдена. Амерички председник је једностраном подршком Израелу изазвао огорчење значајног дела света и директно допринео масовним пропалестинским демонстрацијама на америчким универзитетима. Шеф Беле куће почео је обазриво да се ограђује тражећи од Нетанјахуа да буде флексибилнији, али он у критикама Израела не сме да иде предалеко јер би то угрозило његове шансе на новембарским изборима. Преовладава опрез: Бајден је Рафу раније означио као „црвену линију”, а пошто није у стању да офанзиву спречи, апелују да се цивили претходно евакуишу. Организовање евакуације пружа Американцима, Европљанима и арапским савезницима алиби да не осуде најављен напад који Нетанјахуу омогућава да одложи суочавање са одговорношћу за шок који је Израел доживео прошлог октобра, али и да покуша да се спасе од три судска процеса који му прете одласком у затвор због корупције.