Обамино моћно оружје

У најпознатијем и најсликанијем председничком кабинету на свету, оном овалног облика, у западном крилу белог здања на Пенсилванија авенији у Вашингтону, нема компјутера. Видели смо то безброј пута, на званичним фотографијама, али и филмским фикцијама које, како гласи често употребљаван клише, „најмоћнијег човека на свету” приказују у његовом радном простору.

Да ли је америчком председнику уопште потребан компјутер? Свакако не као извор информација о ономе што се догађа у његовој земљи и остатку света: о томе добија прецизне „брифинге” које сачињава служба чија je обавештеност исто толико неспорна колико и њена озлоглашеност – ЦИА.

Да прима и шаље електронску пoшту данас је најефикаснији начин да једна особа писану реч пошаље другој? Сигурно је да на његову адресу стиже огромна количина и-мејлова – око милион месечно – али за њихово отварање, филтрирање и евентуално одговарање, задужена је армија чиновника. А председнику, сем тога, на располагању су свакако и много приличнији методи комуницирања.

Није тајна да станар Беле куће, који одлази, Џорџ Буш, није, благо речено, љубитељ и-мејлова, мада их је, остало је забележено, користио током своје прве изборне кампање у преписци са противкандидатом Алом Гором. А председник, који долази – да ли ће у овом погледу бити савременији?

Одговор је свакако позитиван ако се следећег уторка потврде тренутне предизборне прогнозе: Барак Обама је показао да је лидер модерног доба, који је у својој кампањи до максимума искористио нове комуникационе технологије.

Што се сенатора Џона Мекејна тиче, он је вероватно последњи истакнути представник генерације политичара која је успела да одоли интернет-револуцији: признао је да је компјутерски неписмен.

То би, на неки начин, могло да га кошта и победе. Не као нешто што би одлучило исход председничке трке, али је његовом ривалу свакако дало извесну (тешко је измерити колику) предност.

Како констатује публикација у чију поузданост не треба сумњати, познати месечник који се бави дигиталним технологијама „Wired”, Барак Обама је нове информатичке технологије искористио да направи најсавршенији организациони апарат у било којој председничкој кампањи досад. То његово оружје није било тајно, али моћно по свему судећи јесте.

И у ранијим кампањама, пре свега 2000. и 2004. кандидати су користили Интернет за ширење својих порука и врбовање гласача, али је Обама први који је ову технологију употребио за стварање рекордно велике мреже волонтера (њих чак око милион и по), за двосмерну комуникацију са следбеницима и велику мобилизацију досад неактивних бирача.

Искористио је и нове могућности Интернета, његове потенцијале „социјалног умрежавања”, преко данас два најпопуларнија сајта који корисницима обезбеђују виртуелно „дружење”, myspace и facebook.

Кад су схватили да им противник у овом погледу одмиче, из штаба сенатора Мекејна су почели да узвраћају, али, да ли због мањка вере, ентузијазма или уверљивости у коришћењу новог медија, нису успели да се примакну резултатима које је у сајбер простору постигао млађи и очигледно харизматичнији председнички кандидат.

О томе уверљиво сведоче бројке. Почетком септембра Обама је имао 510.799 „пријатеља” на „мајспејсу”, док се Мекејну на овај начин придружило само 87.652.

На знатно популарнијем виртуелном састајалишту, „фејсбуку”, Обама је имао 1.726.453 следбеника, а Мекејн тек 209.591.

На „јутјубу”, изузетно популарном сајту за кратке видео-записе, Обамин канал има чак 11 пута више „клипова” од свог ривала.

Сајтови који промовишу Обаму месечно су евидентирали близу 22 милиона посетилаца, док су Мекејнове интернет-странице имале упадљиво мањи саобраћај: само око 3,5 милиона корисника. Ово и није изненађење, ако се узме у обзир да су на светској рачунарској мрежи Обама сајтови три и по пута многобројнији од оних који промовишу Мекејна.

Обама има и специјални веб сајт (fightsmears.com) који је намењен само за сузбијање гласина и клевета које се о њему и његовом окружењу лансирају онлајн.

Обамин штаб је у много већој мери, и чини се ефикасније, користио и комуникациони канал кратких порука преко мобилних телефона. На милионе бројева прикупљених у свестраној бази података, коју је о бирачима и њиховим политичким склоностима, направио његов штаб, стално су слати СМС-ови са поруком да изађу на изборе, да на то подсете и друге. Експерти тврде да је овај начин комуницирања изузетно ефикасан – јер за разлику од телевизијских реклама садржају примљене поште на својим мобилним телефонима људи поклањају озбиљну пажњу.

Како год било, исход избора у уторак ће актуелизовати не толико питање да ли Америка себи сме да приушти компјутерски неписменог председника, колико дилему – може ли председник себи да дозволи да буде компјутерски аналфабета.