Obamino moćno oružje

U najpoznatijem i najslikanijem predsedničkom kabinetu na svetu, onom ovalnog oblika, u zapadnom krilu belog zdanja na Pensilvanija aveniji u Vašingtonu, nema kompjutera. Videli smo to bezbroj puta, na zvaničnim fotografijama, ali i filmskim fikcijama koje, kako glasi često upotrebljavan kliše, „najmoćnijeg čoveka na svetu” prikazuju u njegovom radnom prostoru.

Da li je američkom predsedniku uopšte potreban kompjuter? Svakako ne kao izvor informacija o onome što se događa u njegovoj zemlji i ostatku sveta: o tome dobija precizne „brifinge” koje sačinjava služba čija je obaveštenost isto toliko nesporna koliko i njena ozloglašenost – CIA.

Da prima i šalje elektronsku poštu danas je najefikasniji način da jedna osoba pisanu reč pošalje drugoj? Sigurno je da na njegovu adresu stiže ogromna količina i-mejlova – oko milion mesečno – ali za njihovo otvaranje, filtriranje i eventualno odgovaranje, zadužena je armija činovnika. A predsedniku, sem toga, na raspolaganju su svakako i mnogo priličniji metodi komuniciranja.

Nije tajna da stanar Bele kuće, koji odlazi, Džordž Buš, nije, blago rečeno, ljubitelj i-mejlova, mada ih je, ostalo je zabeleženo, koristio tokom svoje prve izborne kampanje u prepisci sa protivkandidatom Alom Gorom. A predsednik, koji dolazi – da li će u ovom pogledu biti savremeniji?

Odgovor je svakako pozitivan ako se sledećeg utorka potvrde trenutne predizborne prognoze: Barak Obama je pokazao da je lider modernog doba, koji je u svojoj kampanji do maksimuma iskoristio nove komunikacione tehnologije.

Što se senatora Džona Mekejna tiče, on je verovatno poslednji istaknuti predstavnik generacije političara koja je uspela da odoli internet-revoluciji: priznao je da je kompjuterski nepismen.

To bi, na neki način, moglo da ga košta i pobede. Ne kao nešto što bi odlučilo ishod predsedničke trke, ali je njegovom rivalu svakako dalo izvesnu (teško je izmeriti koliku) prednost.

Kako konstatuje publikacija u čiju pouzdanost ne treba sumnjati, poznati mesečnik koji se bavi digitalnim tehnologijama „Wired”, Barak Obama je nove informatičke tehnologije iskoristio da napravi najsavršeniji organizacioni aparat u bilo kojoj predsedničkoj kampanji dosad. To njegovo oružje nije bilo tajno, ali moćno po svemu sudeći jeste.

I u ranijim kampanjama, pre svega 2000. i 2004. kandidati su koristili Internet za širenje svojih poruka i vrbovanje glasača, ali je Obama prvi koji je ovu tehnologiju upotrebio za stvaranje rekordno velike mreže volontera (njih čak oko milion i po), za dvosmernu komunikaciju sa sledbenicima i veliku mobilizaciju dosad neaktivnih birača.

Iskoristio je i nove mogućnosti Interneta, njegove potencijale „socijalnog umrežavanja”, preko danas dva najpopularnija sajta koji korisnicima obezbeđuju virtuelno „druženje”, myspace i facebook.

Kad su shvatili da im protivnik u ovom pogledu odmiče, iz štaba senatora Mekejna su počeli da uzvraćaju, ali, da li zbog manjka vere, entuzijazma ili uverljivosti u korišćenju novog medija, nisu uspeli da se primaknu rezultatima koje je u sajber prostoru postigao mlađi i očigledno harizmatičniji predsednički kandidat.

O tome uverljivo svedoče brojke. Početkom septembra Obama je imao 510.799 „prijatelja” na „majspejsu”, dok se Mekejnu na ovaj način pridružilo samo 87.652.

Na znatno popularnijem virtuelnom sastajalištu, „fejsbuku”, Obama je imao 1.726.453 sledbenika, a Mekejn tek 209.591.

Na „jutjubu”, izuzetno popularnom sajtu za kratke video-zapise, Obamin kanal ima čak 11 puta više „klipova” od svog rivala.

Sajtovi koji promovišu Obamu mesečno su evidentirali blizu 22 miliona posetilaca, dok su Mekejnove internet-stranice imale upadljivo manji saobraćaj: samo oko 3,5 miliona korisnika. Ovo i nije iznenađenje, ako se uzme u obzir da su na svetskoj računarskoj mreži Obama sajtovi tri i po puta mnogobrojniji od onih koji promovišu Mekejna.

Obama ima i specijalni veb sajt (fightsmears.com) koji je namenjen samo za suzbijanje glasina i kleveta koje se o njemu i njegovom okruženju lansiraju onlajn.

Obamin štab je u mnogo većoj meri, i čini se efikasnije, koristio i komunikacioni kanal kratkih poruka preko mobilnih telefona. Na milione brojeva prikupljenih u svestranoj bazi podataka, koju je o biračima i njihovim političkim sklonostima, napravio njegov štab, stalno su slati SMS-ovi sa porukom da izađu na izbore, da na to podsete i druge. Eksperti tvrde da je ovaj način komuniciranja izuzetno efikasan – jer za razliku od televizijskih reklama sadržaju primljene pošte na svojim mobilnim telefonima ljudi poklanjaju ozbiljnu pažnju.

Kako god bilo, ishod izbora u utorak će aktuelizovati ne toliko pitanje da li Amerika sebi sme da priušti kompjuterski nepismenog predsednika, koliko dilemu – može li predsednik sebi da dozvoli da bude kompjuterski analfabeta.