Може ли Еулекс да буде неутралан

Преговори о Еулексу, чији је циљ да се прибави „излазна карта” за Унмик са Косова уз сагласност Србије и тако одблокира рад Савета безбедности Уједињених нација у коме Русија (која има право вета) спречава доношење одлука без сагласности Србије (па и ону о смањењу „обима посла” Унмика) запели су због испуњавања кључног услова Београда – да Еулекс буде статусно неутрална мисија која неће примењивати план Мартија Ахтисарија.

Притисак Брисела коме је Београд изложен да би скратио своју листу услова (статусна неутралност Еулекса, непримењивање Ахтисаријевог плана и стављање мисије ЕУ под капу УН) и опречна тумачења питања да ли Еулекс уопште може да буде неутрална мисија све више сужавају простор за постизање компромиса. Поготово што мало ко, осим званичног Београда, изгледа мисли да Еулекс уопште може да буде статусно неутралан све да га таквим прогласи и Савет безбедности УН.

Да у Бриселу немају дилеме шта је посао Еулекса на Косову, указује и прекјучерашња изјава Дорис Пак, посланика у Европском парламенту, која је у Приштини експлицитно рекла да „Еулекс не може бити неутралан у питању статуса Косова, јер без устава независног Косова не би ни могао да се распореди”.

„Еулекс је овде на основу устава Косова, а европска мисија не би постојала без Ахтисаријевог плана”, рекла је Пакова, а преноси сајт „Балкан инсајт”.

Медији у Приштини преносе и да је у извештају Европског парламента о Косову од Еулекса затражено да спречи поделу „нове државе”.

И у годишњем извештају Европске комисије (нашим читаоцима увид у изводе из радне верзије овог документа омогућио је јуче дописник „Политике” из Брисела) Србија се „охрабрује да заузме конструктиван приступ према учешћу Косова у регионалним иницијативама и међународним форумима”. Другим речима, Србији се сугерише да прихвати наступање Косова без „туторства” Унмика, дакле, као самосталне државе у појединим међународним институцијама, као што је балкански Савет за регионалну сарадњу.

Да Еулекс није статусно неутрална мисија, све да на неки начин УН и дају „сертификат” неутралности како то Београд тражи, у Србији сматрају чак и они који се не слажу са тезом да би прихватање Еулекса значило и индиректно признање независности Косова.

Бивши шеф дипломатије Горан Свилановић објашњава да УН и Брисел Београду могу дати неутралност коју тражи у замену за прихватање мисије тиме што се експлицитно неће помињати Ахтисаријев план. Међутим, то што се нешто неће помињати не значи да ће то и нестати.

„Еулекс фактички није неутрална мисија”, каже Свилановић уз опаску да „они (међународна заједница) као и ми живе у фикцијама”.

Упркос томе, Свилановић не сматра да прихватање Еулекса значи и прихватање независности, јер „Еулекс није једнако независност”.

„Еулекс је уосталом већ на Косову и Косово је већ независно, иако ми кажемо да није, а сада се ради само на томе да ли ће бити комуникације или не, а треба да је има јер са свим партнерима треба да се разговара. Прихватање Еулекса не значи признавање независности, јер између Еулекса и независности нема знака једнакости, тамо смо га ми ставили. Уосталом, у Ахтисаријевом плану се експлицитно не помиње независност, он је помиње у свом писму које је послао генералном секретару УН”, каже Свилановић.

Са сасвим супротних позиција до идентичног закључка – да Еулекс није статусно неутралан – долази и бивши државни секретар за Косово и Метохију Душан Пророковић. Он подсећа да је мисија Еулекса формирана по Ахтисаријевом плану и да одатле „вуче” мандат, па једноставно прећуткивање Ахтисаријевог имена не би могло да обезбеди неутралност ове мисије. На Свилановићеву опаску да се у Ахтисаријевом плану не помиње независност, Пророковић одговара подсећањем на званично име Ахтисаријевог плана, а то је „Свеобухватни план о решавању статуса Косова”.

„Дакле, ако мисија не иде на Косово по Ахтисаријевом предлогу, онда та мисија мора да буде по новом мандату, што би значило да не важи ни Заједнички акциони план ЕУ ни одлука Савета министара ЕУ о слању Еулекса из фебруара. Не може се само рећи да та мисија није у вези са Ахтисаријевим планом. То се ради само да би се дало неко образложење и да би прибавили нашу сагласност, али то тиме не постаје неутрална мисија. Неопходно је да се измене усвојена документа која они неће мењати”, упозорава Пророковић.

Одлука Савета безбедности УН, тврди он, не може да промени „намену” Еулекса, јер Еулекс не функционише на основу документа УН већ документа који је донела Европска унија.

„Савет безбедности неће да се изјашњава о Ахтисаријевом плану, јер су већ четири пута пробали да га ’прогурају’ кроз СБ и нису успели због противљења Русије”, каже бивши државни секретар за КиМ.

Русија, међутим, неће ставити вето на одлуку са којом се сагласи Србија, што је до сада речено неколико пута, чак и кроз реченице каква је она Путинова да „Руси неће бити већи Срби од Срба”.

Тако стижемо до преговора о реконфигурацији Унмика и распоређивању Еулекса, који треба да прибаве сагласност Србије и тако одблокирају СБ УН. Јер, без сагласности Србије, нема сагласности Русије, а онда ни одлуке СБ УН да се надлежности Унмика пребацују на Еулекс.

А надлежности Унмика су, подсећа наш саговорник, веће него оне које би имао Еулекс. „Разлику” у надлежностима, сумња Пророковић, преузеће влада Косова.

„Железнице су, на пример, под Унмиком, а нису под Еулексом и узеће их влада Косова, а ми ћемо морати да преговарамо са њима о том питању. А још већи проблем су енергетика и трговина”, објашњава Пророковић и додаје: „Све иде ка томе да нас увуку у преговоре са владом Косова. А то ће значити посредно признање косовске независности”.

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

Јеремић: Еулекс прихватљив под јасним условима

Њујорк– Министар спољних послова Вук Јеремић изјавио је синоћ у Њујорку да су јасни услови под којима је размештање Еулекса на Косову и Метохији прихватљиво за званични Београд, а да без пристанка Србије ова мисија неће добити подршку Савета безбедности Уједињених нација.„Јасни су параметри који су прихватљиви за Београд – било која цивилна мисија на Косову мора поштовати Резолуцију 1244”, бити „статусно неутрална, а не да спроводи пропали план Мартија Ахтисарија, и да функционише у складу са важећом Резолуцијом 1244”, истакао је министар Јеремић за Радио-телевизију Србије.

Јеремић је рекао да, „уколико међународно цивилно присуство на Косову буде реконфигурисано у складу са тим принципима, Београд је спреман да размотри могућност подршке тој реконфигурацији”.

Министар је указао на важност плана са шест тачака који је изнео генерални секретар УН Бан Ки Мун у писму председнику Србије Борису Тадићу од 12. јуна који подразумева опстанак институција УН у деловима Космета у којима већински живе Срби.

Јеремић је казао да никакво размештање цивилне мисије на Космету неће бити легално уколико у Савету безбедности УН не буде постигнут договор о статусној неутралности такве мисије.

„Свака мисија на Косову мора имати мандат Савета безбедности УН, а не може га имати уколико се не обавеже на статусну неутралност”, рекао је Јеремић, додавши да је у разговорима са руском мисијом у УН добио уверавања да ће Русија подржати став Србије.„Добили смо уверавања да уколико мисија на било који начин, макар и имплицитно, угрожава територијални интегритет и суверенитет Србије, уколико није обавезана на статусну неутралност и поштовање Резолуције 1244, Русија неће подржати то у Савету безбедности. Такав предлог неће бити прихваћен, неће бити мандата за било кога на Косову осим за Унмик”, закључио је министар Јеремић.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Коштуница: Запад жели да уреди односе Србије и Косова

Лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница оценио је јуче да последње изјаве бившег преговарача ЕУ Волфганга Ишингера сведоче да западне земље и даље желе да спроведу у дело два плана - о независности Косова и о уређењу односа Србије и Косова. „Изјава Волфганга Ишингера да је питање статуса Косова решено, а да треба наставити преговоре влада Србије и Косова о међусобној сарадњи говори да западне земље желе да спроведу у дело два своја плана. Ахтисаријевим планом је одређена независност Косова коју сада спроводи мисија Еулекс, а Ишингеровим планом треба да се уреде односи Србије и Косова”, наводи се у изјави Коштунице за агенцију Бета.

Према његовим речима, посредник ЕУ у разговорима о статусу Косова је свој план, који се заснива на моделу међудржавног споразума две Немачке из 1972. „већ нудио на преговорима о будућем статусу Косова у јесен 2007. године”. „Србија је одбила и мисију Еулекс као и Ишингеров план о уређењу односа Србије и Косова као две независне државе. Сада видимо да, пошто се најављује да ће постојећа власт признати Еулекс, и Ишингер поново говори о реализацији свог плана”, навео је Коштуница.

Бета