Да ли је Европски суд прогласио незаконитим доказе са „Скаја”

Да ли ће одлука Европског суда правде о начину коришћења података са апликација „Скај” и „Енкрочет” довести до заокрета у многобројним кривичним поступцима, који се темеље на оваквим доказима, главно је правно питање ових дана у Црној Гори.

Док тамошње Врховно државно тужилаштво сматра да се одлука овог суда односи само на државе чланице ЕУ, а не и на Црну Гору, адвокати који бране припаднике которских кланова, који су претежно оптужени управо на основу таквих доказа, тврде да је та пресуда победа правде и да ће због вођења поступака на основу, како оцењују, незаконитих доказа Црна Гора плаћати милионске одштете.

Врховно државно тужилаштво саопштило је да задржава став да су подаци са „Скај” комуникације од стране француских власти достављени путем међународне правне помоћи, сходно националном законодавству Црне Горе, због чега представљају законит доказ.

– Поводом различитих тумачења у јавности пресуде Европског суда правде од 30. априла 2024. године, Врховно државно тужилаштво подсећа да се наведеном пресудом тумаче одредбе Директиве 14/41 којом се регулише примена Европског истражног налога, што значи да је пресуда примењива само на државе чланице Европске уније, самим тим не и на Црну Гору – наводе у саопштењу.

Црна Гора је, истичу, у обавези да примењује Европску конвенцију о међународној правној помоћи, на основу које су и прибављени докази који се односе на криптовану комуникацију.

– Истовремено, предметном одлуком се ни на који начин не доводи у питање валидност и законитост „Скај” и „Енкрочет” комуникације као доказа, напротив. Понављамо раније изнет став да Државно тужилаштво не оспорава право бранилаца да бирају стратегију за одбрану својих клијената, али да се неће упуштати у јавну полимику са учесницима било ког поступка. Државна тужилаштва ће, у складу са законом, наставити да сва правна питања решавају искључиво на институционалном нивоу – закључили су из ВДТ-а.

Одлука Суда правде односи се углавном на европске истражне налоге путем којих су подаци са ових апликација достављени државама чланицама ЕУ.

Европски суд сматра да се подаци прибављеним пресретањем криптованих комуникационих платформи у другим државама не могу аутоматски користити, већ се морају ускладити са законима државе у којој се тај доказ користи. Поред тога, тај суд сматра да је неопходно да држава чији су грађани под мерама прислушкивања мора да буде унапред о томе обавештена. Другим речима, Француска чија је полиција заслужна за разбијање Скај и Енкрочет комуникације требало је унапред да о томе обавести државе чији су грађани на тај начин планирали злочине и размењивали информације о криминалним пословима.

Сада је правно питање да ли су те одредбе примењиве у Црној Гори и у Србији, где је у току велики број судских поступака који су покренути након откривања садржаја са криптованих апликација. Док црногорско тужилаштво сматра да пресуда ту државу ничим не обавезује, српско тужилаштво се још не оглашава.

Европски суд правде је тумачио примењивост Европског налога за истрагу на захтев суда у Берлину, у вези са пресретнутом криптованом комуникацијом са апликације „Енкрочет”. У јулу 2020. године француске и холандске власти су саопштиле да су разбиле ту мрежу, коју су користили припадници криминалних група. Затим је разбијена и апликација „Скај’’, а због онога што је откривено ухапшено је више хиљада особа широм Европе.

Након пресуде Евопског суда, адвокати који бране оптужене у овим поступцима у Црној Гори обратили су се новинарима испред Вишег суда у Подгорици.

Председник Адвокатске коморе Црне Горе Данило Мићовић, поручио је да пресуда Европског суда представља начелни правни став и биће обавезујућа за све државе у којима „Скај” апликација егзистира у предметима. Нагласио је да се у пресуди јасно наводи да се криптоване поруке, које је пресрела друга држава, не могу користити као доказ и оценио да црногорски правосудни органи морају поступити сходно тој одлуци.

„У пресуди су јасно дефинисане ствари. Базираћу се на две чињенице – да је примењиво национално законодавство и да је у моменту прибављања информација путем „Скаја” морала бити обавештена држава у којој ће се то користити као доказ”, казао је Мићовић.

Андријана Разић упозорила је да ће Црна Гора плаћати милионске одштете због поступака заснованих на основу „Скаја” и да ће сви ти поступци резултирати ослобађајућим пресудама. Адвокат Здравко Беговић је рекао да ово није ништа ново у односу на све што су браниоци тврдили од првог момента.

„Сматрали смо да овакве информације не могу бити третиране као доказ и што је најважније, нико од нас није сумњао да се нешто тако може третирати као доказ. Ово није притисак на суд, већ потреба да представимо лаичкој и стручној јавности шта значи пресуда”, казао је адвокат Беговић и додао да је национално законодавство једино меродавно за третирање оваквих доказа.