Гасни балон пред пуцањем

Нове количине гаса од око 2,2 милијарде кубика за предстојећу грејну сезону „Србијагас” ће набављати и даље преко посредника „Југоросгаса”. Уколико би се сада одлучило да се руски посредник, који према тврдњама дела српске опозиције само на провизији зарађује између 35 и 40 милиона евра, искључи из овог посла, требало би најмање три месеца новог преговарања. А за то нема времена, будући да је зима на прагу, а грејна сезона увелико траје.

При том, Србија има гаса само до краја ове године, сазнаје се у „Србијагасу”.

Ово предузеће, како је потврдио и тек именовани директор Душан Бајатовић, могло би да реши проблем само у директном контакту са руским „Гаспромом”. Када ће, међутим, до сусрета доћи, за сада је неизвесно, а оно што би додатно могло да искомпликује целу ствар јесте да руски снабдевач каже да је увођење посредника била жеља српске стране, а не инсистирање „Гаспрома”. То се слаже и са јучерашњом тврдњом Слободана Мараша, посланика ЛДП-а у Скупштини Србије, који је своју изјаву документовао да на Србију нису вршени притисци да гас купује преко посредника, већ да је ту праксу увео Милутин Миланковић, тадашњи директор „Србијагаса” из Г17 плус. Он је о томе обавестио бившег министра енергетике Радомира Наумова, пошто је цео посао већ био договорен.

Оно од чега у „Србијагасу” такође страхују, уколико се посредник искључи из посла, јесте да ће у том случају аранжман с Русијом бити знатно неповољнији за нашу страну. Не само што се тиче набавне цене гаса, већ и количина које ће Србија убудуће морати да повлачи.

С обзиром на то да Србија само у првом и четвртом кварталу године, дакле од октобра до марта, троши велике количине гаса, а осталих месеци знатно мање, остаје питање да ли ће руски „Гаспром”, као што је то био случај до сада, омогућити нашој земљи да повлачи тачно онолико гаса колико јој у датом моменту треба, или и оно што јој тада није потребно, а што неће имати где да складишти.

Јавност и даље, међутим, не зна како је и зашто Србија велики посао снабдевања гасом и наставак гасификације земље предала у руке „Гаспрому” и да ли су, можда, неуобичајене економске концесије Србије дате зарад политичкихконцесија Русије.

Извор близак влади упућен у случај преузимања већинског дела руске стране у „Југоросгасу” каже за „Политику” да се цео посао могао преобратити у нашу корист, да је Србија 2006. године за 4,6 милиона евра откупила део капитала „Прогресгас трејдинга” и тиме стекла већинско власништво у „Југоросгасу”. Овако „Србијагас” је остао и без могућности пословања на југу Србије.

Из докумената у које је „Политика” имала увид, сазнаје се да је тадашњи министар рударства Радомир Наумов у јануару 2006. године упутио писмо потпредседнику владе Мирољубу Лабусу, после састанка с бившим премијером Војиславом Коштуницом, у коме пише да је констатација Лабуса да је „Југоросгас” постао „Гаспромово” већинско предузеће куповином 25 одсто „Прогресгас трејдинга” исхитрена.

Због тога је министарство енергетике одмах дало налог да се провери правни легитимитет целе трансакције.

Предузеће „Србијагас”, такође, није обавестило министарство ни о одржавању Скупштине „Прогресгас трејдинга” 21. децембра 2005. године, када је донета одлука о продаји основног капитала у „Југоросгасу”.

Бивши министар Наумов, како пише у овом документу, тада није имао информацију о допису Александара Медведева, генералном директору „Србијагаса” Милошу Томићу, који је тада био члан Г17 плус.

Констатовано је да је тек након откупа већинског пакета „Гаспром” упутио меморандум о споразумевању „Србијагасу”, што министарству енергетике и рударства такође није било познато.

Министарство је додатно изненађено и чињеницом да је „Гаспром” своју понуду послао „Србијагасу” преко фирме „Огива” а.д. из Београда, која се бави производњом, пројектовањем и изградњом у области гаса.

На захтев Министарства енергетике и рударства да „Србијагас” достави копију оригинала Меморандума о споразумевању с „Југоросгасом”, констатовано је да ово јавно предузеће не располаже оригиналом.

Због свих ових нејасноћа, насталих без знања ресорног министарства и премијера, дат је налог да се оцени правна валидност предложеног меморандума. Међутим, повратна информација није стигла, тврди извор „Политике” додајући да је индикативно којим је партијама ово питање после три године од када се све догодило трн у оку. Право оним које су и биле против гасног аранжмана.