Gasni balon pred pucanjem

Nove količine gasa od oko 2,2 milijarde kubika za predstojeću grejnu sezonu „Srbijagas” će nabavljati i dalje preko posrednika „Jugorosgasa”. Ukoliko bi se sada odlučilo da se ruski posrednik, koji prema tvrdnjama dela srpske opozicije samo na proviziji zarađuje između 35 i 40 miliona evra, isključi iz ovog posla, trebalo bi najmanje tri meseca novog pregovaranja. A za to nema vremena, budući da je zima na pragu, a grejna sezona uveliko traje.

Pri tom, Srbija ima gasa samo do kraja ove godine, saznaje se u „Srbijagasu”.

Ovo preduzeće, kako je potvrdio i tek imenovani direktor Dušan Bajatović, moglo bi da reši problem samo u direktnom kontaktu sa ruskim „Gaspromom”. Kada će, međutim, do susreta doći, za sada je neizvesno, a ono što bi dodatno moglo da iskomplikuje celu stvar jeste da ruski snabdevač kaže da je uvođenje posrednika bila želja srpske strane, a ne insistiranje „Gasproma”. To se slaže i sa jučerašnjom tvrdnjom Slobodana Maraša, poslanika LDP-a u Skupštini Srbije, koji je svoju izjavu dokumentovao da na Srbiju nisu vršeni pritisci da gas kupuje preko posrednika, već da je tu praksu uveo Milutin Milanković, tadašnji direktor „Srbijagasa” iz G17 plus. On je o tome obavestio bivšeg ministra energetike Radomira Naumova, pošto je ceo posao već bio dogovoren.

Ono od čega u „Srbijagasu” takođe strahuju, ukoliko se posrednik isključi iz posla, jeste da će u tom slučaju aranžman s Rusijom biti znatno nepovoljniji za našu stranu. Ne samo što se tiče nabavne cene gasa, već i količina koje će Srbija ubuduće morati da povlači.

S obzirom na to da Srbija samo u prvom i četvrtom kvartalu godine, dakle od oktobra do marta, troši velike količine gasa, a ostalih meseci znatno manje, ostaje pitanje da li će ruski „Gasprom”, kao što je to bio slučaj do sada, omogućiti našoj zemlji da povlači tačno onoliko gasa koliko joj u datom momentu treba, ili i ono što joj tada nije potrebno, a što neće imati gde da skladišti.

Javnost i dalje, međutim, ne zna kako je i zašto Srbija veliki posao snabdevanja gasom i nastavak gasifikacije zemlje predala u ruke „Gaspromu” i da li su, možda, neuobičajene ekonomske koncesije Srbije date zarad političkihkoncesija Rusije.

Izvor blizak vladi upućen u slučaj preuzimanja većinskog dela ruske strane u „Jugorosgasu” kaže za „Politiku” da se ceo posao mogao preobratiti u našu korist, da je Srbija 2006. godine za 4,6 miliona evra otkupila deo kapitala „Progresgas trejdinga” i time stekla većinsko vlasništvo u „Jugorosgasu”. Ovako „Srbijagas” je ostao i bez mogućnosti poslovanja na jugu Srbije.

Iz dokumenata u koje je „Politika” imala uvid, saznaje se da je tadašnji ministar rudarstva Radomir Naumov u januaru 2006. godine uputio pismo potpredsedniku vlade Miroljubu Labusu, posle sastanka s bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom, u kome piše da je konstatacija Labusa da je „Jugorosgas” postao „Gaspromovo” većinsko preduzeće kupovinom 25 odsto „Progresgas trejdinga” ishitrena.

Zbog toga je ministarstvo energetike odmah dalo nalog da se proveri pravni legitimitet cele transakcije.

Preduzeće „Srbijagas”, takođe, nije obavestilo ministarstvo ni o održavanju Skupštine „Progresgas trejdinga” 21. decembra 2005. godine, kada je doneta odluka o prodaji osnovnog kapitala u „Jugorosgasu”.

Bivši ministar Naumov, kako piše u ovom dokumentu, tada nije imao informaciju o dopisu Aleksandara Medvedeva, generalnom direktoru „Srbijagasa” Milošu Tomiću, koji je tada bio član G17 plus.

Konstatovano je da je tek nakon otkupa većinskog paketa „Gasprom” uputio memorandum o sporazumevanju „Srbijagasu”, što ministarstvu energetike i rudarstva takođe nije bilo poznato.

Ministarstvo je dodatno iznenađeno i činjenicom da je „Gasprom” svoju ponudu poslao „Srbijagasu” preko firme „Ogiva” a.d. iz Beograda, koja se bavi proizvodnjom, projektovanjem i izgradnjom u oblasti gasa.

Na zahtev Ministarstva energetike i rudarstva da „Srbijagas” dostavi kopiju originala Memoranduma o sporazumevanju s „Jugorosgasom”, konstatovano je da ovo javno preduzeće ne raspolaže originalom.

Zbog svih ovih nejasnoća, nastalih bez znanja resornog ministarstva i premijera, dat je nalog da se oceni pravna validnost predloženog memoranduma. Međutim, povratna informacija nije stigla, tvrdi izvor „Politike” dodajući da je indikativno kojim je partijama ovo pitanje posle tri godine od kada se sve dogodilo trn u oku. Pravo onim koje su i bile protiv gasnog aranžmana.